Селаковић је, обраћајући се учесницима међународне конференције о регулаторној реформи под називом "Одговорност, транспарентност и сарадња – кључни елементи добре управе", навео да законски систем који потпомаже економски развој мора да буде заснован на доброј регулаторној пракси, односно да буде транспарентан, гарантује законску сигурност и буде ефикасан.
Он је истакао да је циљ Владе да искорени корупцију и спречи да се интереси појединаца представљају као јавни интереси, и напоменуо да је као један од приоритета постављена регулаторна реформа.
Наш циљ јесте да имамо транспарентне и инклузивне законодавне процедуре, да консултујемо све заинтересоване стране и испоштујемо све легитимне интересе, нагласио је министар и додао да ове године Србија улази у другу деценију непрекидних напора ка побољшању регулаторне политике у земљи.
Према његовим речима, године 2002. формирано је прво привремено Владино тело, које је задужено за одређене аспекте регулаторне реформе и бави се смањењем прописа који се односе на оснивање и развој малих и средњих предузећа и предузетништво.
Селаковић је саопштио да је то тело убрзо заменио Савет за регулаторну реформу, док данас постоји Канцеларија за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа (АЕП).
Он је навео да већ двадесет година Србија реформише саме основе свог друштва, покушавајући да уведе слободно и конкурентно тржиште и да се демократизује.
Министар је истакао да повећана регулаторна активност представља изазов у облику сталног недостатка времена током писања и усвајања прописа, уз напомену да је са овим повезан и недостатак образованих и обучених јавних службеника који ће да примене савремене регулаторне механизме.
Селаковић је навео да ће отпочети припрема новог оквира који се тиче политике у овој области и напоменуо да је Канцеларија за регулаторну реформу већ припремила нацрт нове стратегије регулаторне реформе, а да је у току израда нацрта резолуције Народне скупштине о побољшању законодавног процеса.
Та два документа требало би да поставе циљеве реформе у поменутој области и мере потребне за њихово постизање, што не значи да се реформа ближи крају, истакао је министар и додао је реч о трајном процесу и да је неопходно наставити стремљење ка све бољим прописима.
Он је нагласио да очекује да ова два стратешка документа пруже подстицај побољшању законских одредби које одређују савремене регулаторне инструменте, консултационе процедуре, методологије писања прописа и касније анализе.
Министар је саопштио да је изградња капацитета и људских ресурса у овој области приоритет и да је неопходно обезбедити механизам за одабир правих људи који ће проћи обуку и омогућити им да се посвете овом питању.
На дводневној конференцији, коју организује Немачки фонд за међународну сарадњу (ГИЗ), учествују представници Немачке, Данске, Албаније, Турске, Чешке, Велике Британије, Шведске и других европских држава, наводи се у саопштењу Министарства правде и државне управе.