Драшковић, која борави у четвородневној посети Москви, разговарала је у Амбасади Србије са представницима удружења Обједињење Срба, Српско земљачество, Клуб жена, фолклорног ансамбла "Тамо далеко", Академије народних игара и песама у Москви и наставницима српског језика.
Као један од великих проблема представници дијаспоре издвојили су непостојање дописника великих новинских агенција из Србије у Руској Федерацији, при чему су изразили наду да ће информативна сарадња двеју земаља бити унапређена.
На састанку је било речи и о потреби формирања српског културног и привредног центра у Москви, као и о питањима међусобне нострификације високошколских диплома и обезбеђивања адекватног простора и плата за организовање наставе на српском језику у Русији.
Представници удружења и угледни појединци указали су на опасност од затварања катедре за српски језик на Универзитету Ломоносов у Москви. Они су, такође, навели да је у Санкт Петербургу то већ учињено, као и то да у овом граду однедавно постоји само катедра за црногорски језик.
У разговору је истакнута неопходност усвајања споразума о социјалном, здравственом и пензионом осигурању за грађане Србије који раде у Русији како би се избегло двоструко опорезивање.
Драшковић је представнике удружења Срба информисала о разговору са замеником шефа Дирекције за сарадњу са дијаспором Русије Георгијем Мурадовим, током којег је инсистирала на хитном усвајању поменутог споразума.
На раније одржаном састанку са Мурадовим, између осталог, било је речи о могућности одржавања заједничке конференције о дијаспорама европских земаља, на којој би се разматрали и поредили модели односа појединих земаља Европе према расејању.
Претходно је Драшковић говорила на презентацији здравственог и верског туризма Србије, одржаној у Амбасади наше земље у Москви. Скупу су присуствовали представници Министарства здравља и бања из Србије, српска дијаспора у Москви и други гости из Русије.
У наставку посете Русији Драшковић ће се састати са српским привредницима у Москви.
Српска дијаспора у Руској Федерацији незванично броји између 20 и 40 хиљада, а поједине процене указују и до 80 хиљада наших грађана у тој земљи због честих миграција радне снаге.
Највећа концентрација српске дијаспоре је у економским центрима – Москви, Сан Петербургу, Сочију, Краснодару и сибирском крају, наводи се у саопштењу Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.