Главни аргумент који је помоћник министра, заједно са својим сарадницима, изнео током јавне расправе био је да су ратне дневнице потражиоцима исплаћене.
Царић је истакао да су дневнице плаћене, али да подносиоци представке – војни резервисти нису то пријавили суду, чиме су злоупотребили право на представку, што су и сами признали током данашње расправе.
Подносиоци представки признали су данас, са једне стране да су дневнице исплаћиване, док су са друге стране без икаквих доказа тврдили да су њихови потписи фалсификовани, што смо ми, као представници Србије, оспорили, објаснио је помоћник министра.
Он је навео да је првостепена пресуда Европског суда за људска права у случају „Вучковић и 29 других против Србије“ била само делимично усвојена, а затим поништена у фебруару ове године, на основу жалбе Србије.
Према његовим речима, један од аргумената представника Србије пред Великим већем поменутог суда био је да подносиоци представке - ратни резервисти нису исцрпели сва правна средства која су имали у Србији, односно да су могли да поднесу тужбу за дискриминацију, на коју се позивају због неуједначене исплате ратних дневница.
Царић је истакао да је у току израда предлога закона којим ће сва питања у вези са ратним дневницама и учешћем у ратовима бити регулисана на једнообразан начин.
Новим законским решењима, на којима ради радна група Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, требало би да буду призната права и оним учесницима у рату који немају статус ратних инвалида, рекао је помоћник министра.
Пресуда Великог већа биће донета у року од три до четири месеца и биће јавно објављена. Досадашња пракса указује на то да она може бити истоветна као првостепена одлука, али и да Велико веће може да модификује првостепену пресуду у неким сегментима, као и да може донети сасвим супротну одлуку и утврдити да нема одговорности Републике Србије за кршење људских права, наводи се у саопштењу Министарства правде и државне управе.