П:
О:
Читај ми
Неопходно повећање броја донора у Србији
Београд,
21. јул 2013.
Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Владимир Ђукић оценио је данас да проблем трансплантације органа мора да се решава у Србији, а то се једино може постићи повећањем броја донора.
Аутор:
Танјуг (архивски снимак)
Ђукић је, гостујући на Телевизији Пинк, нагласио да би једино за трансплантацију срца код деце велики корак било учлањење у Еуротрансплант, због веће подударности и већег обухвата броја донора.
Морамо учинити све да се повећа број донора, што подразумева и промену Закона о донаторству уколико је потребно, као и развој свести код људи о томе да је донаторство најузвишенији акт, указао је државни секретар.
Он је навео да Србија има само четири донора на милион становника, док у Хрватској постоји 34 донора на милион становника, и додао да би листе чекања на трансплантацију биле елиминисане када би Србија имала десет донора на милион становника.
Ђукић је нагласио да лечење деце мора бити приоритет здравственог система, као и да ће Правилник о лечењу деце у иностранству променити многе ствари.
Међутим, како је напоменуо, предстоје озбиљни стручни разговори о томе са каквим болестима заиста може да се иде у иностранство и у којим случајевима има наде да ће лечење бити успешно завршено.
Према његовим речима, учлањење у Еуротрансплант било би велики корак за трансплантацију срца код деце, али ово удружење неће потписати уговор са Србијом без десет донора на милион становника.
Још смо далеко од тог броја и зато проналазимо бај-пас решења у потписивању твининг споразума са установама у оквиру система Еуротранспланта, али не прекидајући добру сарадњу са италијанским болницама за педијатријску трансплантацију, нагласио је Ђукић.
Он је рекао да би било много јефтиније да страни стручњаци долазе у наше болнице и да раде компликоване операције, и додао да постоји позиција у РФЗО на основу којих се експерти из иностранства плаћају.
Државни секретар је потврдио да већ у октобру стижу најбољи стручњаци из Лондона, који ће да оперишу у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој у Београду.
Такође, како је подсетио, Србија је пред потписивањем уговора са АКХ клиником у Бечу да се трансплантације плућа раде код њих, односно да Србија орган, када га има, уступи овој клиници и да заузврат наши пацијенти одлазе на лечење у ту установу.
Када је реч о трансплантацији срца, Клинички центар Србије има потенцијал, али нема донора, указао је Ђукић и додао да и у Европи велики број пацијената не дочека трансплантацију.
Морамо учинити све да се повећа број донора, што подразумева и промену Закона о донаторству уколико је потребно, као и развој свести код људи о томе да је донаторство најузвишенији акт, указао је државни секретар.
Он је навео да Србија има само четири донора на милион становника, док у Хрватској постоји 34 донора на милион становника, и додао да би листе чекања на трансплантацију биле елиминисане када би Србија имала десет донора на милион становника.
Ђукић је нагласио да лечење деце мора бити приоритет здравственог система, као и да ће Правилник о лечењу деце у иностранству променити многе ствари.
Међутим, како је напоменуо, предстоје озбиљни стручни разговори о томе са каквим болестима заиста може да се иде у иностранство и у којим случајевима има наде да ће лечење бити успешно завршено.
Према његовим речима, учлањење у Еуротрансплант било би велики корак за трансплантацију срца код деце, али ово удружење неће потписати уговор са Србијом без десет донора на милион становника.
Још смо далеко од тог броја и зато проналазимо бај-пас решења у потписивању твининг споразума са установама у оквиру система Еуротранспланта, али не прекидајући добру сарадњу са италијанским болницама за педијатријску трансплантацију, нагласио је Ђукић.
Он је рекао да би било много јефтиније да страни стручњаци долазе у наше болнице и да раде компликоване операције, и додао да постоји позиција у РФЗО на основу којих се експерти из иностранства плаћају.
Државни секретар је потврдио да већ у октобру стижу најбољи стручњаци из Лондона, који ће да оперишу у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој у Београду.
Такође, како је подсетио, Србија је пред потписивањем уговора са АКХ клиником у Бечу да се трансплантације плућа раде код њих, односно да Србија орган, када га има, уступи овој клиници и да заузврат наши пацијенти одлазе на лечење у ту установу.
Када је реч о трансплантацији срца, Клинички центар Србије има потенцијал, али нема донора, указао је Ђукић и додао да и у Европи велики број пацијената не дочека трансплантацију.
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком