П:
О:
Читај ми
Дачић присуствовао обележавању годишњице искрцавања српске војске на Крф и Видо
Београд/Крф,
26. септембар 2013.
Председник Владе Републике Србије Ивица Дачић присуствовао је данас обележавању годишњице искрцавања српске војске на јонска острва Крф и Видо у Првом светском рату.
Дачић, који борави у посети Грчкој, присуствовао је обреду Митрополије крфске, након чега је положио венце испред Маузолеја српским јунацима на Крфу и у Плаву гробницу.
Председник Владе је у обраћању учесницима скупа поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске рекао:
"Овде је Србија умирала, овде Србија и треба да се сећа и овде Србија треба да живи. Да живи за све оне који су за њу умрли. Да више никада не жртвујемо своју децу, да почнемо коначно да убирамо плодове никле из сопствене крви, да се вратимо у друштво из којег смо под другим именом избачени и да се поново чује 'Живела Србија'.
Албанска голгота и боравак Срба на Крфу и Виду од 1916. до 1918. године уткани су у колективну свест нашег народа као раздобље безмало античке трагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости.
Чувајући дубоко у себи лучу слободе и националног поноса, непоражена српска војска и део избеглог цивилног становништва нашли су уточиште у пријатељској Грчкој.
Сваки долазак на Крф и Видо за нас из Србије је опело. Више од 10.000 људи лежи овде у костурницама и у дубокој плавој гробници. Овде је, како је неко рекао, најбољи део Србије – вечна Србија.
Председник Владе је у обраћању учесницима скупа поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске рекао:
"Овде је Србија умирала, овде Србија и треба да се сећа и овде Србија треба да живи. Да живи за све оне који су за њу умрли. Да више никада не жртвујемо своју децу, да почнемо коначно да убирамо плодове никле из сопствене крви, да се вратимо у друштво из којег смо под другим именом избачени и да се поново чује 'Живела Србија'.
Албанска голгота и боравак Срба на Крфу и Виду од 1916. до 1918. године уткани су у колективну свест нашег народа као раздобље безмало античке трагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости.
Чувајући дубоко у себи лучу слободе и националног поноса, непоражена српска војска и део избеглог цивилног становништва нашли су уточиште у пријатељској Грчкој.
Сваки долазак на Крф и Видо за нас из Србије је опело. Више од 10.000 људи лежи овде у костурницама и у дубокој плавој гробници. Овде је, како је неко рекао, најбољи део Србије – вечна Србија.
Овде је читава једна нација доживела врхунац своје голготе и почетак васкрсења. Платила је цену своје слободе, по речима једног британског војног саветника, крвљу и сузама. То је био рат у којем је Србија постала славна.
Србе су тада упоређивали са Спартанцима, а немачки цар Вилхелм говорио је да би волео Србију за савезника, док се у француском парламенту орило 'Живела Србија'.
Тај рат и ту победу смо завршили са више од милион мртвих и са губитком половине мушког становништва. Не желећи да се предају, тек сваки пети војник од 750.000 војника колико их је пошло у рат успео је да дође до Крфа. Зато се овде врши опело.
Овде на Крфу, на Виду и у мору које је дубоко колико и Атлантски океан, сахрањена је читава једна измучена нација. Чувари хришћанских врата овде су нашли мир и одавде су кренули кући. Доћи на Крф зато је за сваког Србина својеврсно ходочашће и дужност, зато што овде леже Прометеји наше наде и апостоли нашег јада. Овде смо ми Срби платили нашу цену.
Цела једна Србија је положена без имена у овај плави гроб. После победничког рата, после свих ових жртава створена је нова држава, узето је ново име, прављена је нова историја и скоро деведесет година Србије овде није било. Чак је овај споменик на Виду подигла Југославија, овде пише 'Српским јунацима – Југославија' и ако постоје грешке које треба исправљати, онда је та међу првима. Нека буде вечно сећање на славне српске жртве и нека буде вечно пријатељство грчког и српског народа."
Обележавању годишњице искрцавања српске војске на грчка острва Крф и Видо у Првом светском рату присуствовали су и министар културе у Влади Србије Иван Тасовац, градоначелник Крфа и представници грчке војске и полиције.
Србе су тада упоређивали са Спартанцима, а немачки цар Вилхелм говорио је да би волео Србију за савезника, док се у француском парламенту орило 'Живела Србија'.
Тај рат и ту победу смо завршили са више од милион мртвих и са губитком половине мушког становништва. Не желећи да се предају, тек сваки пети војник од 750.000 војника колико их је пошло у рат успео је да дође до Крфа. Зато се овде врши опело.
Овде на Крфу, на Виду и у мору које је дубоко колико и Атлантски океан, сахрањена је читава једна измучена нација. Чувари хришћанских врата овде су нашли мир и одавде су кренули кући. Доћи на Крф зато је за сваког Србина својеврсно ходочашће и дужност, зато што овде леже Прометеји наше наде и апостоли нашег јада. Овде смо ми Срби платили нашу цену.
Цела једна Србија је положена без имена у овај плави гроб. После победничког рата, после свих ових жртава створена је нова држава, узето је ново име, прављена је нова историја и скоро деведесет година Србије овде није било. Чак је овај споменик на Виду подигла Југославија, овде пише 'Српским јунацима – Југославија' и ако постоје грешке које треба исправљати, онда је та међу првима. Нека буде вечно сећање на славне српске жртве и нека буде вечно пријатељство грчког и српског народа."
Обележавању годишњице искрцавања српске војске на грчка острва Крф и Видо у Првом светском рату присуствовали су и министар културе у Влади Србије Иван Тасовац, градоначелник Крфа и представници грчке војске и полиције.
-
Београд, 4. август 2024.Ђоковић највећи понос за наш мали, али поносан и пркосан народ
-
Лозница, 3. август 2024.Наша снага је у нашој несаломивости и вољи да опстанемо
-
Београд, 2. август 2024.Вучевић угостио децу са Косова и Метохије
-
Чачак, 2. август 2024.Положен камен темељац за изградњу нове зграде НТП Чачак
-
Деспотовац, 1. август 2024.Завршетак обнове манастира Манасија до 2027. године
-
Београд, 30. јул 2024.Честитка премијера Аруновић и Микецу на освајању злата на ОИ
-
Београд, 29. јул 2024.Премијер на кућном лечењу због коронавируса
-
Краљево, 27. јул 2024.Манастир Жича један од стубова државности
-
Краљево, 27. јул 2024.До краја године нова деоница Моравског коридора од Крушевца до...
-
Београд, 26. јул 2024.У најскоријем року предложити измене Закона о подстицајима у...