Дачић је у изјави за новинаре након
завршетка конференције "Србија-дијаспора" у Центру "Сава" објаснио да је, с обзиром на економску ситуацију у којој се Србија налази и потребу да се смањи ниво опште задужености земље, договорено да оснивачки улог за "Јужни ток" не буде дат из државних гаранција, већ да се наплати кроз тарифу за трансфер гаса.
Он је подсетио на то да је раније било планирано да држава пружи гаранције за кредит у висини од 75 милиона евра код комерцијалних банака, али да се након овог договора од тога одустало.
У телефонском разговору са Милером постигнута је сагласност о томе да поменута сума не буде дата уз државне гаранције, већ да буде враћена кроз приходе од тарифа за пролаз гаса када гасовод буде направљен, објаснио је председник Владе.
Држава и "Србијагас", како је најавио, мораће у јануару наредне године да са "Гаспромом" договоре начин враћања тог новца, који представља једну врсту кредита.
Такође, потребно је да се постигне споразум о томе колика ће бити вредност рате и на колико година ће се враћати, указао је он и додао да држава планира да један значајан проценат онога што заради од продаје гаса иде у буџет, а не само у отплату кредита.
Дачић је истовремено исказао захвалност руским партнерима на разумевању, уз оцену да је овај договор важан због укупне макроекономске стабилности у земљи.
Истовремено, председник Владе је најавио да ће дијалог са Приштином бити настављен у јануару, али да још није званично потврђено када ће тачно бити одржан наредни састанак.
Он је напоменуо да се разматрају два датума, и то 17. и 19. јануар, и навео да радне групе обе стране у дијалогу настављају рад 9. јануара, разматрањем питања из различитих области.
Дачић је изразио очекивање да ће, поред нових тема, бити разговарано и о оним областима о којима је већ постигнут консензус.
Расправљаће се о Заједници српских општина, правосуђу, телекомуникацијама, а биће речи и о новим темама које је предложио Београд, као што су питања имовине и положаја Српске православне цркве, указао је председник Владе.