П:
О:
Читај ми
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
1. март 2005.
Са конгреса одржаног у италијанском граду Барију
Рад Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде током 2004. године је праћен временским условима који су били најповољнији у предходној деценији па је раст пољопривредне производње у овој години у односу на прошлу износи 19.7%.
Током 2004. године у многим секторима забележена је највећа производња у последњих неколико година што се одразило и на прерађивачку индустрију да произведе рекордне количине уља, брашна и шећера. Многи од ових произвоода су извежени па је извозни резултат од 822 милиона УС $ један од највећих извоза који је Србија икад постигла. Ово је утицало да се дефицит у размени пољопривредних производа смањи са 250 милиона УС$ из 2001. године на 40 милиона у 2004. години.
Да би спроводли реформе морали смо успоставити институције. • Ветеринарску управу, • Фитосанитарну управу, • Сектор за аналитику и аграрну политику, • Сектор за рурални развој, • Систем тржишних информација у пољопривреди, • Регистар пољопривредних газдинстава
Од свих области у којима Влада доприноси унапређењу пољопривреде, област безбедности хране, здравља животиња и заштита биља су најсложеније. Зато смо основали Управа за ветерину и заштиту биља који су корак ка изградњи свеобухватног, координисаног и интегрисаног националног система надзора над болестима биљака и животиња.
Почели смо са регистрацијом пољопривредних газдинстава, јер морамо знати ко су наши партнери и морамо омогућити да сваки произвођач има свој наменски рачун ради контроле трошења буџетских средстава. Обично изградња оваквог система регистрације у другим земљама је трајала неколико година. Успели смо, захваљујући Управи за јавна плаћања, да за само два месеца региструјемо прва газдинства. До данас регистровало се 80.000 произвођача. Ово је кровни регистар који треба да буде комплетиран са осталима на којима се радило током 2004. године (обележавање животиња, регистар произвођача индустријског биља, млека) и оним који треба да се ураде наредних година (катастар, регистар винограда, шума…).
Изградили смо СТИПС – Систем тржишних информација пољопривреде Србије који не само што нашим произвођачима показује где и када да продају своје производе него су и цене наших производа доступне целом свету (www.stips.minpolj.sr.gov.yu). Сваке недеље се прикупљају тржишни подаци из света и са 18 места у Србији. Обрађују се и дистрибуирају кроз редовне недељне билтене, преко емисије на РТС-у, пољопривредних станица и интернета.
Током 2004. године у многим секторима забележена је највећа производња у последњих неколико година што се одразило и на прерађивачку индустрију да произведе рекордне количине уља, брашна и шећера. Многи од ових произвоода су извежени па је извозни резултат од 822 милиона УС $ један од највећих извоза који је Србија икад постигла. Ово је утицало да се дефицит у размени пољопривредних производа смањи са 250 милиона УС$ из 2001. године на 40 милиона у 2004. години.
Да би спроводли реформе морали смо успоставити институције. • Ветеринарску управу, • Фитосанитарну управу, • Сектор за аналитику и аграрну политику, • Сектор за рурални развој, • Систем тржишних информација у пољопривреди, • Регистар пољопривредних газдинстава
Од свих области у којима Влада доприноси унапређењу пољопривреде, област безбедности хране, здравља животиња и заштита биља су најсложеније. Зато смо основали Управа за ветерину и заштиту биља који су корак ка изградњи свеобухватног, координисаног и интегрисаног националног система надзора над болестима биљака и животиња.
Почели смо са регистрацијом пољопривредних газдинстава, јер морамо знати ко су наши партнери и морамо омогућити да сваки произвођач има свој наменски рачун ради контроле трошења буџетских средстава. Обично изградња оваквог система регистрације у другим земљама је трајала неколико година. Успели смо, захваљујући Управи за јавна плаћања, да за само два месеца региструјемо прва газдинства. До данас регистровало се 80.000 произвођача. Ово је кровни регистар који треба да буде комплетиран са осталима на којима се радило током 2004. године (обележавање животиња, регистар произвођача индустријског биља, млека) и оним који треба да се ураде наредних година (катастар, регистар винограда, шума…).
Изградили смо СТИПС – Систем тржишних информација пољопривреде Србије који не само што нашим произвођачима показује где и када да продају своје производе него су и цене наших производа доступне целом свету (www.stips.minpolj.sr.gov.yu). Сваке недеље се прикупљају тржишни подаци из света и са 18 места у Србији. Обрађују се и дистрибуирају кроз редовне недељне билтене, преко емисије на РТС-у, пољопривредних станица и интернета.
Министар Ивана Дулић-Марковић у посети Ваљеву
Успостављен је Сектор за аналитику и аграрну политику који је успео да изради Стратегију пољопривреде Србије, и књиге: Секторске анализе, Билансе пољопривредних производа, Кокурентност пољопривреде Србије, Пољопривреда Србија ка европским интеграцијама. Урађена је тарификација пољопривредних производа у циљу приступања СТО као и анализа увозне заштите. Сектор је припремао и водио серију преговора са Европском комисијом кроз које се дошло до обострано прихватљивог решења о снижења нивоа заштите за поједине пољоприврене производе за које је Влада Републике Србије подигла ниво прелевмана током 2002 и 2003. године супротно станд стилл клаузули Директиве ЕУ којом је Србији одобрен преференцијални извоз у ЕУ.
Поново је успостављен систем који нам омогућава преференцијални извоз шећера у ЕУ. Усешно су вођени преговори са Европском Комисијом око квоте за извоз шећера који су резултирали тиме да је Србија једина земља којој омогућено повећање првобитно предвиђене квоте са 150 на 180 хиљада тона. Успоставили смо Сектор за рурални развој и за само три месеца направили механизме подршке за унапређења села кроз које смо помагали младима на селу, задругама да унапред пласман и сеоским заједницама да побољшају услове живота на селу. Преко мера за унапређење села додељена су бесповратна средстава у износу од 30-50% за :
• 17 месних заједница са укупно 58.326.206 динара за различите програме као што су: изградња система за наводњавање, канализације, пречишћавања отпадних вода, заштите од ерозије, адаптацију задружног дома и дома културе, изградња мреже метеролошких станица и прогнозне службе, електро система, водовода....
• 19 задруга са укупно 69.599.899 динара за пројекте као што су: изградња хладњача, набавка пакерица, система за наводњавање, пластеника, компјутера, промоцију сеоског туризма, сређивање колских путева....
• 153 млада произвођача са укупно 173.216.117 динара за програме као што су: опремање и набавка система за наводњавање, штала, стоке, пластеника, мешаона, механизације, силоса, пакерица, воћњака... Пољопривреда је делатност која без кредитне подршке не може бити успешна, зато је изградња тржишта кредита била у овој години и биће у наредних наколико приоритет. Започели смо процес који произвођачима треба да омогући приступ кредитима и да изгради њихову кредитну историју. Укуно је на овакј начин пласирано
• 1.727.473.000 динара краткорочних кредита ка 28.125 произвођача.
• 438.500.000 динара краткорочних кредита за откуп воћа ка 68 хладњачара
• 1,706,660,000 динара дугорочних кредита ка 157 правних лица преко Фонда за развој
• укупно смо одобрили 963,246,442.80 динара дугорочних кредита ка 740 произвођача преко банака
Влада и Министарство финансија су у 2004 подржали пољопривреду и омогућили да управаљамо буџетом који је три пута већи него 2003. године. Њиме је су подржаване инвенстиције у пољопривреди и на селу која се огледала кроз субвенционисање цене индустријског биља (соје, сунцокрета, шећерне репе, уљне тикве), млека и пшенице, уређење пољопривредног земљишта кроз пројекте калцизације киселог земљишта, бесплатну анализу земљишта. Помагали смо подизање нових 501 хактара шљива и 61 хектар винове лозе, регресирали гориво и ђубриво, обезбеђивали извозне субвенције, спроводили мере за унапређење расног састава стоке…
Поново је успостављен систем који нам омогућава преференцијални извоз шећера у ЕУ. Усешно су вођени преговори са Европском Комисијом око квоте за извоз шећера који су резултирали тиме да је Србија једина земља којој омогућено повећање првобитно предвиђене квоте са 150 на 180 хиљада тона. Успоставили смо Сектор за рурални развој и за само три месеца направили механизме подршке за унапређења села кроз које смо помагали младима на селу, задругама да унапред пласман и сеоским заједницама да побољшају услове живота на селу. Преко мера за унапређење села додељена су бесповратна средстава у износу од 30-50% за :
• 17 месних заједница са укупно 58.326.206 динара за различите програме као што су: изградња система за наводњавање, канализације, пречишћавања отпадних вода, заштите од ерозије, адаптацију задружног дома и дома културе, изградња мреже метеролошких станица и прогнозне службе, електро система, водовода....
• 19 задруга са укупно 69.599.899 динара за пројекте као што су: изградња хладњача, набавка пакерица, система за наводњавање, пластеника, компјутера, промоцију сеоског туризма, сређивање колских путева....
• 153 млада произвођача са укупно 173.216.117 динара за програме као што су: опремање и набавка система за наводњавање, штала, стоке, пластеника, мешаона, механизације, силоса, пакерица, воћњака... Пољопривреда је делатност која без кредитне подршке не може бити успешна, зато је изградња тржишта кредита била у овој години и биће у наредних наколико приоритет. Започели смо процес који произвођачима треба да омогући приступ кредитима и да изгради њихову кредитну историју. Укуно је на овакј начин пласирано
• 1.727.473.000 динара краткорочних кредита ка 28.125 произвођача.
• 438.500.000 динара краткорочних кредита за откуп воћа ка 68 хладњачара
• 1,706,660,000 динара дугорочних кредита ка 157 правних лица преко Фонда за развој
• укупно смо одобрили 963,246,442.80 динара дугорочних кредита ка 740 произвођача преко банака
Влада и Министарство финансија су у 2004 подржали пољопривреду и омогућили да управаљамо буџетом који је три пута већи него 2003. године. Њиме је су подржаване инвенстиције у пољопривреди и на селу која се огледала кроз субвенционисање цене индустријског биља (соје, сунцокрета, шећерне репе, уљне тикве), млека и пшенице, уређење пољопривредног земљишта кроз пројекте калцизације киселог земљишта, бесплатну анализу земљишта. Помагали смо подизање нових 501 хактара шљива и 61 хектар винове лозе, регресирали гориво и ђубриво, обезбеђивали извозне субвенције, спроводили мере за унапређење расног састава стоке…
Приоритети Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за 2005. биће:
Семинар "Стратегија пољопривреде Србије"
• унапређење производне структуре пољопривреде код регистрованих произвођача које је усмерено у правцу повећања конкурентбости
• повећање продуктивности газдинства
• изградња тржишта кредита и руралног финансирања
• изградња тржишта земљишта кроз развијања тржишта закупа земљишта
• структуралне промене прилагођавања ЕУ
• повећање улагања бесповратних средстава у рурални развој
• додатном подстицању производње намењене извозу, и проналажењу нових иностраних тржишта
• повећање и установљење нових мера за подршку усмерену на структурне промене: регреса за стоку, унапређења квалитета земљишта, регреса за нове засаде, промену структуре сетве, премије осигурања, система класификације и градирања производа, побољшање царинске и домаће инспекцијске службе
• регистровање пољопривредних произвођача
• успостављање система лабораторија
• реорганизацију стручних пољопривредних служби ради ефикаснијег преношења знања
• успостављање тржишног информационог система у пољопривреди доступном сваком
• повећање улагања бесповратних средстава у рурални развој
• оспособљавање прерађивачке индустрије за достизање стандрада ЕУ
• развој органске пољопривреде
• анализа и прилагођавање царинске заштите и домаће подршке правилима СТО
Усвојени Закони током 2004. године
Пријављивање пољопривредних произвођача из Сјенице за регистрацију
Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља
Закон омогућава производњу здравог и квалитетног садног материјала и гајење савремених сорти. Домаћа регулатива усклађује са прописаном европском и шемом сертификације, што ће резултирати могућношћу производње и извоза домаћег садног материјала на светско тржиште. Омогућава се либерализација интрдукције страних сорти без административно-бирократских баријера, али уз оцену њихове производне и употребне вредности кроз Листу препоручених сорти, као један од видова помоћи домаћим произвођачима у одабиру квалитетних сорти за гајење.Компликована, дуга и беспотребна досадашња процедура одобравања увођења у производњу страних сорти (већ признатих у свету) је условила застарео домаћи сортимент састављен од сорти које имају ниску тржишну вредност и које немају потражњу у свету.
Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа (''Сл. гласник РС'', бр. 135/2004 и 5/2005)
Претходни Закон о семену и садном материјалу односио се и на шумско и на пољопривредно семе и садни материјал, при чему су многе одредбе биле више прилагођене пољопривредном репродуктивном материјалу, него шумском, иако постоје значајне разлике у производњи нпр. шумског семена у односу на пољопривредно. Одредбе Закона поједностављују обавезе произвођача (једна контрола производње годишње уместо две, како је то било у претходном Закону, јер нема стручне оправданости за две контроле, сем код топола), а истовремено је успостављен систем ефикасније контроле процеса производње од стране Министарства, обзиром да је једна од одредаба наведених Директива та да је држава, односно њен надлежни орган, дужна да обезбеди систем контроле којим обезбеђује да репродуктивни материјал, од момента производње до крајњег корисника, није промењен у погледу порекла, квалитета и др.
Закон омогућава производњу здравог и квалитетног садног материјала и гајење савремених сорти. Домаћа регулатива усклађује са прописаном европском и шемом сертификације, што ће резултирати могућношћу производње и извоза домаћег садног материјала на светско тржиште. Омогућава се либерализација интрдукције страних сорти без административно-бирократских баријера, али уз оцену њихове производне и употребне вредности кроз Листу препоручених сорти, као један од видова помоћи домаћим произвођачима у одабиру квалитетних сорти за гајење.Компликована, дуга и беспотребна досадашња процедура одобравања увођења у производњу страних сорти (већ признатих у свету) је условила застарео домаћи сортимент састављен од сорти које имају ниску тржишну вредност и које немају потражњу у свету.
Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа (''Сл. гласник РС'', бр. 135/2004 и 5/2005)
Претходни Закон о семену и садном материјалу односио се и на шумско и на пољопривредно семе и садни материјал, при чему су многе одредбе биле више прилагођене пољопривредном репродуктивном материјалу, него шумском, иако постоје значајне разлике у производњи нпр. шумског семена у односу на пољопривредно. Одредбе Закона поједностављују обавезе произвођача (једна контрола производње годишње уместо две, како је то било у претходном Закону, јер нема стручне оправданости за две контроле, сем код топола), а истовремено је успостављен систем ефикасније контроле процеса производње од стране Министарства, обзиром да је једна од одредаба наведених Директива та да је држава, односно њен надлежни орган, дужна да обезбеди систем контроле којим обезбеђује да репродуктивни материјал, од момента производње до крајњег корисника, није промењен у погледу порекла, квалитета и др.
Закони предвиђени за усвајање током 2005. године
-
1. март 2005.Фото-галерија - годину дана рада Владе Републике Србије
-
1. март 2005.
Министарство за државну управу и локалну самоуправу
-
1. март 2005.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике
-
1. март 2005.
Министарство финансија
-
1. март 2005.
Министарство унутрашњих послова
-
1. март 2005.
Министарство за економске односе са иностранством
-
1. март 2005.
Министарство правде
-
1. март 2005.
Министарство трговине, туризма и услуга
-
1. март 2005.
Министарство здравља