Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије нагласио да је саговорницима пренео да ће Србија до Божића постићи аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ), што ће бити веома важна ствар.
Он је изразио очекивање да ће бити интензивиран долазак немачких инвеститора у Србију јер су промене и напредак евидентни, док се примедбе најчешће односе на рад администрације на свим нивоима.
У немачким компанијама у Србији, којих има приближно 370, запослено је више од 25.000 радника, при чему ће Влада урадити све што је у њеној могућности како би се тај број повећао, поручио је премијер.
Вучић је поновио да су представници немачких привредника веома задовољни реформама, посебно Законом о раду, али да имају примедбе на рад администрације и на кашњење доношења новог закона о планирању и изградњи, који би требало да буде усвојен у наредним недељама.
Истовремено, он је најавио да ће Влада сутра или у четвртак усвојити предлог ребаланса овогодишњег буџета и проследити га Скупштини Србије на усвајање.
Премијер је истакао да је поносан на запослене у Влади и на све што они предузимају у циљу опоравка домаће економије, како бисмо 2015. године забележили привредни раст.
Према његовим речима, припреме буџета за 2015. годину, који треба да буде усвојен до 1. новембра, теку по плану и наша земља ће у наредној години имати буџет који ће одражавати наше могућности.
У септембру и октобру, како је навео, имамо бољу наплату ПДВ-а него што смо очекивали, као и најбољу наплату акциза на нафту и цигарете, што значи да су мере за спречавање сиве економије у тој области почеле да дају резултате.
Вучић је рекао да је велики оптимиста да ће Железара "Смедерево" добити стратешког партнера, након недавног разговора са потенцијалним инвеститором, уз напомену да је одржао и састанке са инвеститорима који желе да улажу у Новом Саду и Нишу.
Председник Одбора немачке привреде за исток Рајнер Линднер најавио је данас нове инвестиције у Србију и поручио да Немачка подржава мере фискалне консолидације које предузима Влада Србије и доношење реформских закона, а посебно Закона о раду.
Желимо да Србију учинимо напредним местом на Балкану и у том смислу бих желео да поздравим све кораке када је реч о регионалној сарадњи које је Влада Србије предузела, а у политичком смислу и процес помирења у региону, истакао је Линднер.
Он је саопштио да ће и Одбор немачке привреде за исток пружити подршку Србији на њеном путу ка Европској унији.
Линднер је подсетио на то да је ово његов трећи боравак у Београду ове године, али да је овог пута дошао са представницима 15 немачких компанија спремних за инвестирање у Србију.
Према његовим речима, на састанку са премијером Вучићем постигнут је договор о томе да се убудуће овакви сусрети одржавају два пута годишње, како би се сагледала реализација текућих и разговарало о новим пројектима.
Немачки инвеститори поздрављају све донете законе, као и Закон о раду који представља одличан подстицај за наставак сарадње, поновио је Линднер.
Он је нагласио да су подједнако важне и најављене мере фискалне консолидације које су показатељ да је у Србији дошло до консолидације привреде, и истакао да немачки инвеститори пружају пуну подршку овом процесу, који је важан за финансије и инвестиције.
Немачка више нема јавног дуга и од наредне године желимо да испишемо нешто што је чиста нула, што је веома амбициозан циљ, указао је Линднер и оценио да и Влада Србије треба да следи тај пример.
Према његовим речима, састанку са председником Владе Србије присуствовали су представници компанија из готово свих области немачке привреде, од енергетике, грађевинарства, здравства, аутомобилске индустрије, до ИТ сектора.
Немачке фирме желе да се у Србији баве грађевинским и инфраструктурним пројектима, али и да инвестирају у здравствени сектор, потврдио је он и указао на то да је Немачка заинтересована да прихвати младе људе из Србије у оквиру програма "Зоран Ђинђић", али и младе стажисте и оне који већ раде у тој земљи.
Одбор немачке привреде за исток пословно је удружење које окупља највеће немачке компаније из сектора енергетике, хемијске индустрије, финансија, производње софтвера, телекомуникација, аутомобилске индустрије, грађевинарства, трговине, електронике и других области.