Аутор:
Танјуг
Вучић је, обраћајући се посланицима на почетку расправе о ребалансу буџета и другим пратећим законима, истакао да је Србија добила похвале од свих међународних релевантних субјеката за храбре мере које предузима у циљу фискалне консолидације.
Први пут у савременој српској политичкој историји дешава се да Влада призна да је земља у тешкој економској ситуацији и предлаже како да се из те кризе изађе, указао је премијер.
Он је оценио да је одговоран потез власти тај што у ситуацији када драматично пада инфлација, курс је стабилан, девизне резерве значајне, а смањује се број незапослених, предлаже мере фискалне стабилизације које укључују смањење пензија и плата у јавном сектору.
Фискална консолидација је предузета у циљу боље будућности у наредне две године. Да то нисмо учинили, Србија би стигла до банкротства крајем 2016. или почетком 2017. године, поручио је Вучић и затражио подршку грађана за рад Владе како би се остварили позитивни резултати.
Он је указао на то да је током читавог тог процеса Влада мењала себе и да се неће устручавати да то чини и убудуће, и поновио да предложеним мерама 61 одсто пензионера ни на који начин неће бити оштећено, као ни 50 одсто радника у јавном сектору.
Образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2014. годину, премијер је подсетио на то да је Влада имала више разговора са Међународним монетарним фондом, Светском банком и Фискалним саветом како би се смањио фискални дефицит који је настао због неодговорних одлука из 2008. и 2009. године.
Вучић је поновио позив грађанима за годину и по дана стрпљења и штедње, с обзиром на то да нема другог начина да земља изађе из ситуације у којој се налази.
Он је поручио да ће Србија 2016. године моћи да рачуна на највећи раст у Европи, као и да ће бити здравија, нормалнија, успешна и просперитетна земља.
Вучић је рекао да му, с једне стране, честитке за економске мере упућују немачки канцелар Ангела Меркел, председник Руске Федерације Владимир Путин и премијер Мађарске Виктор Орбан, док са друге стране трпи критике у земљи и сведок је протеста против плаћања фискалних рачуна и пријављивања радника.
Уверен сам у то да квалитетнијим заједничким радом можемо да остваримо више него што смо до сада постигли, рекао је он и навео да ћемо ове године забележити мањи пад производње од 0,3 или 0,4 због поплава, као и мањи пад производње угља и електричне енергије.
Истовремено, како је додао, наредне године имаћемо раст производње од приближно 1,15 одсто, а уколико се преговори заврше по плану, биће постигнуто и решење за Железару Смедерево и ХИП "Петрохемију" из Панчева.
У овом тренутку, сви параметри у Србији су или релативно добри или веома добри захваљујући дисциплини, жестокој борби против сиве економије и предузетим реформама, чему је значајан допринос пружио и Закон о раду, што нам потврђују и страни инвеститори који долазе у Србију, оценио је Вучић.
Он је најавио да ће 29. или 30. октобра у Лондону разговарати са председником Одбора америчке компаније "Есмарк" Џимом Бушаром, и изнео уверење да ће након тога бити трајно решен проблем Железаре.
Вучић је рекао да ће током те посете, у оквиру које ће одржати јавни час студентима Лондонске школе економије и политичких наука, обавити разговоре и са другим инвеститорима.
Премијер је најавио да ће до краја мандата ове владе у јавном сектору бити 100.000 мање запослених, што је број који обухвата партијске кадрове или друге непродуктивне раднике.
Србија има добру перспективу и широк план за даљи развој, поновио је Вучић и указао на многобројне пројекте и планове који ће се спроводити у будућности.
Према његовим речима, пут до Чачка биће завршен у 2016. години, ради се источни крак Коридора 10 према Бугарској, а кренуће и пројекат "Београд на води", који ће утицати на повећање БДП-а у читавој земљи, а посебно на домаћу грађевинску индустрију.
Скупштина Србије почела је начелну расправу о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2014. годину, који предвиђа буџетски дефицит од 225 милијарди динара и повећање расхода са 1.113 милијарди динара на 1.122 милијарде динара.
На дневном реду су и нацрти одлука о давању сагласности на одлуке о изменама и допунама финансијских планова Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Националне службе за запошљавање и Фонда за социјално осигурање војних осигураника.
Друга тачка дневног реда је Предлог закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, и Предлог закона о привременом уређивању начина исплате пензија.
Као последња тачка биће размотрен Предлог закона о изменама и допунама Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања.