П:
О:
Читај ми
Применити хашке конвенције за заштиту баштине на Космету
Београд,
23. март 2004.
Привремена управа међународне заједнице (УНМИК) мора да примени хашке конвенције и са нашом државом подели одговорност и бригу за заштиту историјских и верских споменика и културне баштине на Косову и Метохији, изјавио је члан Координационог центра за Космет, проф. др Бранислав Крстић.
Бранислав Крстић
Да је споразум о томе одмах потписан, на Косову и Метохији се не би догодило масовно затирање нашег историјског и кутурног наслеђа, истакао је он у дебати на тему "Косово - шта после погрома".
Крстић је подсетио да је четвртим и петим чланом хашке конвенције из 1954. године о заштити културних добара у случају оружаног сукоба, прецизирано да стране трупе које запоседну територију неке државе деле са њом пуну одговорност у заштити историјских и културних споменика и националне баштине.
Ове одредбе нису никада примењене на Косову и Метохији, мада је први шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп предложио да се са нашим властима потпише договор о томе, зато што су то касније "упорно, готово патолошки одбијали" његови наследници, казао је Крстић.
Према његовим речима, није помогло ни то што је УНЕСКО стао на становиште да су поменуте одредбе на снази свуда, па и у нашој земљи.
"Четири године је српска кутурна баштина била без баштиника, а онда је одговорност за то пренета на Министарство културе и спорта из Приштине" под чијом је "заштитом" прошле седмице запаљено и срушено 30 цракава и манастира, међу којима је шест који су бисери светске баштине, а три под заштитом УНЕСКО-а."
Тај страшни губитак се не може посматрати као прост статистички податак, тим пре што су у организованој и синхронизованој акцији циљано биране цркве и манастири који ће се рушити, што јасно указује да је и затирање српске баштине било у функцији етничког чишћења српске покрајине, указао је Крстић.
Припадници међународних снага су, не само немо посматрали, већ у већини случајева најпре евакуисали свештенике и монахе, а онда цркве и манастире остављали без заштите, чиме су постали саучесници у том злочину, додао је он.
Крстић је навео да је председник СЦГ Светозар Маровић већ упутио писмо генералном директору УНЕСКО-а Коићиру Мацури с позивом да мобилише међународну заједницу за одбрану српске културне баштине којој прети уништење и предложио да се ради процене штете на Косово упути мисија чим се ситуација стабилизује.
Он је истакао да Координациони центар за Косово и Метохију и Српска православна црква у томе одбијају било какву сарадњу са онима који стоје иза спаљивања и рушења укупно 150 историјских и верских споменика у покрајини.
Крстић је подсетио да је четвртим и петим чланом хашке конвенције из 1954. године о заштити културних добара у случају оружаног сукоба, прецизирано да стране трупе које запоседну територију неке државе деле са њом пуну одговорност у заштити историјских и културних споменика и националне баштине.
Ове одредбе нису никада примењене на Косову и Метохији, мада је први шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп предложио да се са нашим властима потпише договор о томе, зато што су то касније "упорно, готово патолошки одбијали" његови наследници, казао је Крстић.
Према његовим речима, није помогло ни то што је УНЕСКО стао на становиште да су поменуте одредбе на снази свуда, па и у нашој земљи.
"Четири године је српска кутурна баштина била без баштиника, а онда је одговорност за то пренета на Министарство културе и спорта из Приштине" под чијом је "заштитом" прошле седмице запаљено и срушено 30 цракава и манастира, међу којима је шест који су бисери светске баштине, а три под заштитом УНЕСКО-а."
Тај страшни губитак се не може посматрати као прост статистички податак, тим пре што су у организованој и синхронизованој акцији циљано биране цркве и манастири који ће се рушити, што јасно указује да је и затирање српске баштине било у функцији етничког чишћења српске покрајине, указао је Крстић.
Припадници међународних снага су, не само немо посматрали, већ у већини случајева најпре евакуисали свештенике и монахе, а онда цркве и манастире остављали без заштите, чиме су постали саучесници у том злочину, додао је он.
Крстић је навео да је председник СЦГ Светозар Маровић већ упутио писмо генералном директору УНЕСКО-а Коићиру Мацури с позивом да мобилише међународну заједницу за одбрану српске културне баштине којој прети уништење и предложио да се ради процене штете на Косово упути мисија чим се ситуација стабилизује.
Он је истакао да Координациони центар за Косово и Метохију и Српска православна црква у томе одбијају било какву сарадњу са онима који стоје иза спаљивања и рушења укупно 150 историјских и верских споменика у покрајини.
-
Београд, 27. новембар 2024.Нове могућности за унапређење културне сарадње са...
-
Београд/Копенхаген, 26. новембар 2024.Дигитална верзија Мирослављевог јеванђеља представљена у...
-
Београд/Париз, 25. новембар 2024.Српски манастири на Косову и Метохији најугроженија културна...
-
Београд, 24. новембар 2024.У Паризу сутра изложба о угроженим српским манастирима на...
-
Горњи Адровац, 18. новембар 2024.Обнова Цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу до 2026. године
-
Београд, 16. новембар 2024.Чврсто укорењена духовна и културна сарадња Србије и Русије
-
Београд, 13. новембар 2024.Обележена 20-годишњица постојања Форума словенских култура
-
Београд, 13. новембар 2024.Интензивна сарадња Србије и Руске Федерације у области културе
-
Београд, 12. новембар 2024.Отворен 5. билатерални међуверски дијалог Србије и Индонезије
-
Београд/Темишвар, 8. новембар 2024.Српску културу немогуће замислити без доприноса Срба из Румуније