Грађани ће све програме установа културе током празничних дана, 15. и 16. фебруара, моћи да посете бесплатно.
Тако jе, између осталог, изложена Дечанска повеља у Државном архиву Србије у Београду из 1330. године, која је у облику пергаментног свитка и сачувана до данашњих дана напорима дечанских, жичких и светогорских монаха и представља сведочанство успона и моћи српске средњовековне државе и економског, неимарског и културног процвата под Немањићима.
Ова повеља као потврда најдубљих корена наше државе и нашег народа и нашег вековног живота на територији Косова и Метохије, излаже се после 11 година.
У Дому Војске у Нишу изложени су круна и жезло краља Милутина и краљице Симониде - изложба коју приређује Историјски музеј Србије, а у Зрењанину оригинална устаничка застава Вожда Карађорђа.
У Београду, сви грађани који посете престоницу током празника моћи ће да, поред Дечанске повеље, погледају једну од најпознатијих слика српске уметности - Косовка девојка Уроша Предића у Конаку кнегиње Љубице, потом, у Етнографском музеју изложбу средњовековне српске калиграфије као сведочанство државотворности, затим у Музеју примењене уметности два жакета - шкуртељке кнегиње Љубице из 1830. године, карактeристична за градско одевање у Кнежевини Србији у 19. веку.
У Историјском музеју Србије први пут јавности ће бити доступни предмети које су Влада Републике Србије и Министарство културе откупили на светским аукцијама - штап са биноклом у дршци краља Милана Обреновића, на коме је истакнут грб породице Обреновић, до сада недостајући део стакленог сервиса уметничке фирме Лобмајер који је припадао двору краља Милана Обреновића и фотографија краљице Наталије, док ће у Архиву Југославије бити представљни сви устави Југославије од 1918. до 1989. године.
У Новом Саду грађани ће моћи да посете изложбу посвећену српској визуелној култури 8. века у Галерији Матице српске, а у Архиву Војводине изложбу архивских докумената „Сретење у Архиву Војводине“.
Поводом националног празника Србије, у Културном центру Златибора актуелна је изложба копија фресака из Богородице Љевишке, а у Народном музеју у Нишу изложба - Представе српских владара на новцу, који је био у оптицају од 3. до 20. века.
У Народном музеју у Аранђеловцу, од 14. фебруара можете завирити у прошлост и открити трагове средњовековног живота кроз изложбу „Дворине на северу српског царства“, а у Крагујевцу упознати се са животом и радом Јоакима Вујића, оснивача позоришног живота у Србији кроз изложбу „Аферим Аћиме“ у Конаку кнеза Михаила и погледати мултимедијалну изложбу „Сретењска Србија“ у Старој скупштини.
И овогодишње обележавање Сретења, не пролази без наше велике сликарке и хероине Надежде Петровић, будући да Народни музеј Србије приређује изложбу њених слика у Зајечару.
У Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини све љубитеље уметности чека изложба „Снага воље“, а Краљевчани и сви посетиоци града на Ибру током празника могу да посете изложбу „Између трпезе и софре“, посвећену посуђу од 13. до 19. века, где се могу видети сребрни и позлаћени тањири и чаше који су чинили саставни део свечаних трпеза.
У Ужицу је предвиђена изложба Меморијали Првог светског рата, а у Бајиној Башти о Проти Милану Ђурићу.
Музеј жртава геноцида приређује премијеру документарног филма „Крст са Косова“ у МТС дворани, а Југословенска кинотека пројекцију филма Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа из 1911. године, најстаријег сачуваног српског играног филма.
Своја врата за посетиоце кроз програм „Отворена врата установа“ отвориће и Музеј Николе Тесле, Музеј савремене уметности, Музеј Југославије, Природњачки музеј, Музеј науке и технике, Музеј афричке уметности у Београду, као и бројне галерије, музеји и културни центри широм Србије, где ће грађани такође бесплатно моћи да погледају све изложбе и програме, чиме се потврђује значај који Сретење има за српски народ и државу.