П:
О:
Читај ми
Мултимедијални мозаик "Времеплов Деспота Стефана"
Београд,
20. април 2004.
Премијерним извођењем мултимедијалног мозаика "Времеплов Деспота Стефана" у Југословенском драмском позоришту (ЈДП) завршена је манифестација обележавања 600 година Београда као престонице.
У свечарској атмосфери препуног ЈДП-а, Београђани и њихови гости "пловили" су кроз шест векова дугу историју престонице, помогнути драмским текстом, музиком и видео радовима.
Сценариста и режисер Борис Миљковић започео је мозаик уводном причом драмског уметника Бориса Исаковића, коме је поверио улогу Београђанина, човека као што су сви они који живе у овом граду и без којих нема Београда.
У колажном смењивању текста и световне музике старе Србије, у извођењу Ансамбла за рану музику "Ренесанс", и сталним током видео презентације, испричана је историја града виђена очима Београђанина.
Црквену музику с краја 14. века анонимног аутора и црквену музику Кир Стефана Србина из 15. века извео је појац Драгослав Павле Аксентијевић.
Прича о Србији у доба Милоша Обреновића, Београду у 19. веку, испричана је уз помоћ музике Јосифа Шлезингера (1794-1870) и Фрање Покорног (1825-1859) у извођењу Београдског дувачког оркестра. Прелаз из 19. у 20. век обележила је музика Стевана Ст. Мокрањца (1856-1914) коју је извело Прво београдско певачко друштво.
Други део мултимедијалног мозаика подељен је на битније периоде у ствралаштву уметничке музике и њихове најистакнутије представнике.
Период од 1900. до 1918. године обележио је Петар Коњовић (1883-1970). Његову арију Равијојле из другог чина опере "Женидба Милошева" извела је сопран Анета Илић. Гудачи Светог Ђорђа извели су музику Јосипа Славенског (1896-1955) као најаутентичнијег представника уметничке музике до 1945. године.
Послератни период креће са Миховилом Логаром (1902-1998), чију је "Песму Београду" извео дечји хор РТС "Колибри". Уследила је музика из 1960-1970, дело Душана Радића (1929) "Дивертименто" за гудаче, вибрафон и удараљке у извођењу Гудача Светог Ђорђа и солиста Срђана Палачковића и Ивана Марјановића, перкусиониста. Из овог периода одбрана је и композиција Мирјане Живковић (1935) "Басма" за мецосопран и четири тимпана у извођењу Иве Мрвош и Палачковића.
Од савремених композитора уметничке музике у мултимедијалном колажу нашли су место Властимир Трајковић (1947) са "Ноктурном", Исидора Жебељан (1967) са композицијом "На Дунаву шајка", Божидар Обрадиновић (1974) са композицијом "Нептун римејк" и Љубица Марић (1909-2003) са "Чудесним милиграмом".
Посебне похвале за уметнички висок квалитет мултимедијалног мозаика свакако иду на адресу сценографа Мрђана Бајића.
Сценариста и режисер Борис Миљковић започео је мозаик уводном причом драмског уметника Бориса Исаковића, коме је поверио улогу Београђанина, човека као што су сви они који живе у овом граду и без којих нема Београда.
У колажном смењивању текста и световне музике старе Србије, у извођењу Ансамбла за рану музику "Ренесанс", и сталним током видео презентације, испричана је историја града виђена очима Београђанина.
Црквену музику с краја 14. века анонимног аутора и црквену музику Кир Стефана Србина из 15. века извео је појац Драгослав Павле Аксентијевић.
Прича о Србији у доба Милоша Обреновића, Београду у 19. веку, испричана је уз помоћ музике Јосифа Шлезингера (1794-1870) и Фрање Покорног (1825-1859) у извођењу Београдског дувачког оркестра. Прелаз из 19. у 20. век обележила је музика Стевана Ст. Мокрањца (1856-1914) коју је извело Прво београдско певачко друштво.
Други део мултимедијалног мозаика подељен је на битније периоде у ствралаштву уметничке музике и њихове најистакнутије представнике.
Период од 1900. до 1918. године обележио је Петар Коњовић (1883-1970). Његову арију Равијојле из другог чина опере "Женидба Милошева" извела је сопран Анета Илић. Гудачи Светог Ђорђа извели су музику Јосипа Славенског (1896-1955) као најаутентичнијег представника уметничке музике до 1945. године.
Послератни период креће са Миховилом Логаром (1902-1998), чију је "Песму Београду" извео дечји хор РТС "Колибри". Уследила је музика из 1960-1970, дело Душана Радића (1929) "Дивертименто" за гудаче, вибрафон и удараљке у извођењу Гудача Светог Ђорђа и солиста Срђана Палачковића и Ивана Марјановића, перкусиониста. Из овог периода одбрана је и композиција Мирјане Живковић (1935) "Басма" за мецосопран и четири тимпана у извођењу Иве Мрвош и Палачковића.
Од савремених композитора уметничке музике у мултимедијалном колажу нашли су место Властимир Трајковић (1947) са "Ноктурном", Исидора Жебељан (1967) са композицијом "На Дунаву шајка", Божидар Обрадиновић (1974) са композицијом "Нептун римејк" и Љубица Марић (1909-2003) са "Чудесним милиграмом".
Посебне похвале за уметнички висок квалитет мултимедијалног мозаика свакако иду на адресу сценографа Мрђана Бајића.
-
Рума, 21. децембар 2024.Завршни радови на реконструкцији Спомен-куће Милеве Марић...
-
Ваљево/Мионица, 20. децембар 2024.Улагања државе у установе културе у Колубарском округу
-
Параћин, 19. децембар 2024.Музеј стакларства у Параћину биће завршен у наредне две године
-
Београд, 18. децембар 2024.Представљање српске културе у Јерменији у циљу јачања...
-
Београд/Будимпешта, 16. децембар 2024.Договорени пројекти на јачању сарадње Србије и Мађарске у...
-
Голубац, 12. децембар 2024.Селаковић отворио комплекс Установе културе Музеј Голубац
-
Београд, 12. децембар 2024.Купљена вредна документарна грађа српске научнице Милеве Марић...
-
Косјерић, 11. децембар 2024.Селаковић у Косјерићу открио спомен-плочу Миловану Витезовићу
-
Београд, 10. децембар 2024.Селаковић отворио изложбу „Сазвежђе Доситејˮ
-
Београд, 10. децембар 2024.Завршена обнова Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића