П:
О:
Читај ми
Миграциона криза и даље један од најсложенијих проблема Европе
Ниш,
21. новембар 2016.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је данас у Нишу, током заједничке седнице влада Србије и Мађарске, да полиције двеју држава имају одличну сарадњу и да немају отворених питања.
Стефановић је истовремено упознао српске и мађарске министре са корацима које је наша земља предузела током мигрантске кризе, као и са изазовима који очекују обе државе.
Према његовим речима, миграторна кретања на западнобалканској рути нису заустављена и поред свих нормативних, институционалних и безбедносних мера које су државе на овој траси предузеле како би сузбиле ирегуларне миграције и повећано кријумчарење људи.
Ово је један од најсложенијих проблема са којим се суочава Европа, што захтева ангажовање свих међународних чинилаца и проналажење свеобухватног и дугорочног решења, до којег, нажалост, још нисмо дошли, навео је он.
Потпредседник Владе је у складу са тим подсетио на то да наша држава улаже велике напоре усмерене на појачану контролу границе и спречавање кријумчарења људи.
Од почетка мигрантске кризе до данас, како је нагласио, кроз нашу земљу је прошло више од 900.000 људи, због чега је Србија, као и Мађарска, поднела велики терет кризе.
Само у овој години регистровано је 110.000 миграната, а ухапшено је и више од 2.000 кријумчара. Тиме смо показали да нећемо толерисати покушаје кршења закона, као ни илегалне преласке на територију Републике Србије, напоменуо је Стефановић.
Он је додао да се предузимају појачане безбедносне мере усмерене пре свега на најважније улазне тачке у Србију, и то формирањем сталних контролно-безбедносних пунктова.
Према његовим речима, адекватне мере се предузимају и на граници према Мађарској, и то у циљу спречавања недозвољеног изласка миграната из наше земље и кријумчарења људи, при чему је у току ове године спречен прелазак око 1.250 миграната.
Стефановић је рекао да, поред хуманитарног и безбедносног аспекта у суочавању са мигрантском кризом, Србија ради и на јачању система управљања миграцијама и азила и његовој усклађености са ЕУ нормативом, додавши да се у том смислу очекује скорије усвајање новог закона о азилу и привременој заштити, као и стратегије за ирегуларне миграције.
Отежавајућу околност представља чињеница да се руте ирегуларних миграната користе, нажалост, и као руте којима чланови појединих терористичких организација покушавају да на незаконит начин дођу до земаља западне Европе, навео је он.
Серија терористичких напада, како је подвукао, јасно је указала на неопходност координираног деловања и брже размене информација.
Стефановић је поручио да наша земља не бежи од одговорности и да је увек спремна да буде активан партнер у изналажењу решења и унапређењу безбедности.
Могу да констатујем да су Србија и Мађарска успоставиле веома добру сарадњу током миграционе кризе, и наш однос је одличан пример како се уједињеним снагама ради на решавању заједничког проблема, закључио је он.
Према његовим речима, миграторна кретања на западнобалканској рути нису заустављена и поред свих нормативних, институционалних и безбедносних мера које су државе на овој траси предузеле како би сузбиле ирегуларне миграције и повећано кријумчарење људи.
Ово је један од најсложенијих проблема са којим се суочава Европа, што захтева ангажовање свих међународних чинилаца и проналажење свеобухватног и дугорочног решења, до којег, нажалост, још нисмо дошли, навео је он.
Потпредседник Владе је у складу са тим подсетио на то да наша држава улаже велике напоре усмерене на појачану контролу границе и спречавање кријумчарења људи.
Од почетка мигрантске кризе до данас, како је нагласио, кроз нашу земљу је прошло више од 900.000 људи, због чега је Србија, као и Мађарска, поднела велики терет кризе.
Само у овој години регистровано је 110.000 миграната, а ухапшено је и више од 2.000 кријумчара. Тиме смо показали да нећемо толерисати покушаје кршења закона, као ни илегалне преласке на територију Републике Србије, напоменуо је Стефановић.
Он је додао да се предузимају појачане безбедносне мере усмерене пре свега на најважније улазне тачке у Србију, и то формирањем сталних контролно-безбедносних пунктова.
Према његовим речима, адекватне мере се предузимају и на граници према Мађарској, и то у циљу спречавања недозвољеног изласка миграната из наше земље и кријумчарења људи, при чему је у току ове године спречен прелазак око 1.250 миграната.
Стефановић је рекао да, поред хуманитарног и безбедносног аспекта у суочавању са мигрантском кризом, Србија ради и на јачању система управљања миграцијама и азила и његовој усклађености са ЕУ нормативом, додавши да се у том смислу очекује скорије усвајање новог закона о азилу и привременој заштити, као и стратегије за ирегуларне миграције.
Отежавајућу околност представља чињеница да се руте ирегуларних миграната користе, нажалост, и као руте којима чланови појединих терористичких организација покушавају да на незаконит начин дођу до земаља западне Европе, навео је он.
Серија терористичких напада, како је подвукао, јасно је указала на неопходност координираног деловања и брже размене информација.
Стефановић је поручио да наша земља не бежи од одговорности и да је увек спремна да буде активан партнер у изналажењу решења и унапређењу безбедности.
Могу да констатујем да су Србија и Мађарска успоставиле веома добру сарадњу током миграционе кризе, и наш однос је одличан пример како се уједињеним снагама ради на решавању заједничког проблема, закључио је он.
-
Београд, 27. септембар 2024.Ватрогасно-спасилачке јединице богатије за још 109 припадника
-
Београд, 27. септембар 2024.Грађани пријавили употребу ватреног оружја у Улици Славка...
-
Крагујевац, 26. септембар 2024.У Крагујевцу почео са радом систем за аутоматску детекцију...
-
Београд, 26. септембар 2024.У гаражи на Новом Београду полиција пронашла оружје и...
-
Београд, 25. септембар 2024.Ухапшене четири особе због подметања пожара у ресторану „Корпа”
-
Београд, 25. септембар 2024.Стратешки приоритет смањење броја страдалих у саобраћају
-
Београд, 25. септембар 2024.Сарадња полиција Србије и Румуније важна за безбедност региона
-
Београд, 23. септембар 2024.Ребаланс буџета за бржи привредни раст Србије
-
Београд, 22. септембар 2024.Безбедно дислоцирана и уништена артиљеријска граната из...
-
Београд, 21. септембар 2024.Ухапшена особа која је запалила заставу Србије