П:
О:
Читај ми
Закон о заштитнику грађана ускоро на дневном реду Скупштине Србије
23. мај 2005.
Београд, 23. мај 2005.године - Заменик министра за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Весна Илић-Прелић најавила је данас да би Предлог закона о заштитнику грађана требало би да се нађе на дневном реду Скупштине Србије пре летње паузе.
Прелић је на округлом столу о институцији омбудсмана, који је одржан у Медија центру, рекла да више од 130 земаља у свету "познаје тај појам", а усвајањем предложеног закона ту институцију ће, на државном нивоу, имати и Србија.
У Војводини већ скоро две године постоји покрајински омбудсман, а осим њега изабрано је и 7 локалних омбудсмана, од којих су четири у Србији, рекла је Илић-Прелић.
Она је указала на то да, према тексту закона, заштитника грађана бира Скупштина на предлог Одбора за уставна питања, и то простом већином, на време од пет година, с тим да иста особа може бити бирана највише два пута на ту функцију.
Предложени закон садржи одредбе које у потпуности прате европске и светске стандарде, објаснила је Илић-Прелић и додала да је једина спорна ствар била то да ли да се сачека доношење новог устава Србије који би предвидео институцију заштитника грађана.
Према њеним речима, тада би заштитника грађана морала да бира двотрећинска већина у парламенту, што би била гаранција да је изабран најбољи могући кандидат.
Тај недостатак покушали смо да превазиђемо тако што ће се у току поступка предлагања кандидата тражити квалификована већина, а о њему ће морати да се изјасни и Одбор за уставна питања, који има највећи ауторитет у Скупштини, рекла је заменик министра за државну управу и локалну самоуправу.
Она је објаснила да овај документ предвиђа да се заштитник грађана стара о заштити и унапређењу људских слобода и права, контролише рад органа државне управе, као и других организација којима су поверена јавна овлашћења.
Заштитник грађана, међутим, није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе Србије, Уставног суда, судова и јавних тужилаштва, додала је Илић-Прелић.
Члан Савета Центра за развој Србије, који је и организовао овај округли сто, Чедомир Чупић истакао је да је неопходно да се надлежност омбудсмана или заштитника права, прошири и на судове и тужилаштва јер, према искуствима земаља у окружењу, највећи број притужби грађана односи се баш на те институције, што су потврдили и гости скупа - пучки правобранитељ Хрватске Јурица Малчић и омбудсман БиХ Сафет Пашић.
Војвођански омбудсман Петар Теофиловић је, говорећи о искуствима у покрајини, навео да су главни проблеми у раду те институције везани пре свега за нерешено питање адекватног смештаја институције и њене опремљености, правног оквира деловања и буџетских средства која су јој на располагању.
Уз оцену да за функцију заштитника грађана треба изабрати одговорну и истрајну нестраначку личност са доказаним моралним, стручним и интелектуалним квалитетима, учесници данашњег скупа су нагласили да је потребно не само донети закон, већ и осигурати да заштитник права грађана не постане "демократски декор".
У Војводини већ скоро две године постоји покрајински омбудсман, а осим њега изабрано је и 7 локалних омбудсмана, од којих су четири у Србији, рекла је Илић-Прелић.
Она је указала на то да, према тексту закона, заштитника грађана бира Скупштина на предлог Одбора за уставна питања, и то простом већином, на време од пет година, с тим да иста особа може бити бирана највише два пута на ту функцију.
Предложени закон садржи одредбе које у потпуности прате европске и светске стандарде, објаснила је Илић-Прелић и додала да је једина спорна ствар била то да ли да се сачека доношење новог устава Србије који би предвидео институцију заштитника грађана.
Према њеним речима, тада би заштитника грађана морала да бира двотрећинска већина у парламенту, што би била гаранција да је изабран најбољи могући кандидат.
Тај недостатак покушали смо да превазиђемо тако што ће се у току поступка предлагања кандидата тражити квалификована већина, а о њему ће морати да се изјасни и Одбор за уставна питања, који има највећи ауторитет у Скупштини, рекла је заменик министра за државну управу и локалну самоуправу.
Она је објаснила да овај документ предвиђа да се заштитник грађана стара о заштити и унапређењу људских слобода и права, контролише рад органа државне управе, као и других организација којима су поверена јавна овлашћења.
Заштитник грађана, међутим, није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе Србије, Уставног суда, судова и јавних тужилаштва, додала је Илић-Прелић.
Члан Савета Центра за развој Србије, који је и организовао овај округли сто, Чедомир Чупић истакао је да је неопходно да се надлежност омбудсмана или заштитника права, прошири и на судове и тужилаштва јер, према искуствима земаља у окружењу, највећи број притужби грађана односи се баш на те институције, што су потврдили и гости скупа - пучки правобранитељ Хрватске Јурица Малчић и омбудсман БиХ Сафет Пашић.
Војвођански омбудсман Петар Теофиловић је, говорећи о искуствима у покрајини, навео да су главни проблеми у раду те институције везани пре свега за нерешено питање адекватног смештаја институције и њене опремљености, правног оквира деловања и буџетских средства која су јој на располагању.
Уз оцену да за функцију заштитника грађана треба изабрати одговорну и истрајну нестраначку личност са доказаним моралним, стручним и интелектуалним квалитетима, учесници данашњег скупа су нагласили да је потребно не само донети закон, већ и осигурати да заштитник права грађана не постане "демократски декор".
-
Београд/Бањалука, 9. јануар 2025.Делегација Србије присуствовала свечаном дефилеу у Бањалуци
-
Београд, 9. јануар 2025.Милићевић упутио честитку поводом Дана Републике Српске
-
Београд, 9. јануар 2025.Гашић честитао Дан Републике Српске
-
Мердаре, 8. јануар 2025.Гашић обишао припаднике Војске Србије у Копненој зони...
-
Београд, 8. јануар 2025.Ђурић се уписао у књигу жалости у Амбасади САД поводом смрти...
-
Сремска Каменица, 7. јануар 2025.Донирана опрема СОС дечјем селу у Сремској Каменици
-
Нови Сад, 7. јануар 2025.Влада негује поштовање према свим црквеним и верским заједницама
-
Београд, 7. јануар 2025.Јовановић упутио честитке поводом Божића
-
Београд, 6. јануар 2025.Деца без родитељског старања заслужују посебну пажњу државе
-
Београд, 6. јануар 2025.Жарић Ковачевић честитала Божић православним верницима