П:
О:
Читај ми
Буџет Србије има и развојну и социјалну компоненту
Београд,
22. март 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да ће буџет Републике Србије за ову годину, у односу на прошлогодишњи, бити развојни и то не само због тога што су планиране инвестиције реално веће за 73 одсто, већ и зато што заиста постоји промена у структури јавних расхода. Он је навео да је прерасподела средстава таква да ће у потпуности бити очувана социјална компонента буџета и да ће уштедама бити обезбеђена већа средства за јавне инвестиције.
Млађан Динкић
Планирани укупни приходи буџета у овој години износе 329,3 милијарде динара, расходи 374,6 милијарди динара, а буџетски дефицит 45,3 милијарде динара, који у БДП-у ове године учествује са 3,6 одсто, док је прошле године тај проценат износио 4 одсто.
Динкић је на конференцији за новинаре објаснио да Влада Републике Србије планира да друштвени бруто производ (БДП) порасте за 4,3 одсто у односу на претходну годину и додао да је раст БДП-а у 2003. години износио од 1,5 до 2,5 одсто. Он је рекао да је реална процена да ће инфлација ове године износити између 8 и 9,5 одсто на годишњем нивоу и подсетио на то да су претходна Влада Србије и Народна банка Србије пројектовале да ће овогодишња инфлација износити 7 одсто, што није реално јер је већ у прва два месеца ове године остварен раст цена од 1,4 одсто.
Министар је објаснио да се, када је реч о структури раста БДП-а, највеће повећање очекује у пољопривреди, где је планиран раст од најмање осам одсто, у индустрији где се очекује благи опоравак и раст од два одсто, у грађевинарству где би раст требало да износи пет одсто и у саобраћају, трговини и осталим услугама у износу од четири одсто.
Динкић је најавио да ће буџетски дефицит од 45,3 милијарде динара бити финансиран из четири извора: кроз нето домаће финансирање (депозити трезора код Народне банке Србије, издавање хартија од вредности које емитује Република Србија и кредити пословних банака) у укупном износу од 15,7 милијарди динара; кроз приходе од приватизације у износу од 16,4 милијарди динара; кроз донације које имају буџетски карактер у износу од 3,7 милијарди динара и кроз кредите међународних финансијских институција (највише Светске банке) у износу од 9,5 милијарди динара. Он је објаснио да износ од 3,7 милијарди динара не представља износ свих донација планираних за ову годину, већ искључиво буџетске донације, које су заправо макрофинансијска помоћ Европске уније.
У приход од приватизације који ће бити искоришћен за покривање буџетског дефицита, урачунат је приход од приватизације банака као и средства од продаје имовине банака које су у стечају, рекао је министар финансија и најавио да би тендер за "Јубанку" требало да буде расписан до краја маја ове године, после чега ће уследити и приватизације "Континетал банке" и "Новосадске банке".
"Оно што разликује овај буџет у односу на претходни, јесте веће учешће јавних инвестиција у укупним јавним расходима и друштвеном производу. Зато би могли да кажемо да овај буџет, осим социјалне, има и развојну компоненту", нагласио је Динкић.
Он је навео да су у буџету за 2003. годину укупне јавне инвестиције износиле 17,2 милијарде динара, док је за ову годину планирано 32,4 милијарде динара. Учешће јавних инвестиција у укупним расходима у буџету за прошлу годину било је 5,5 милијарди динара, а ове године је планирано 8,6 милијарди динара. Јавне инвестиције су 2003. године у БДП-у учествовале са 1,5 одсто, а ове године са 2,6 одсто. Министар је истакао да реалан раст јавних инвестиција у односу на претходну годину износи 73 одсто, што би требало да буде карактеристика антирецесионог буџета.
Социјална компонента овогодишњег буџета огледа се у томе што су у потпуности обухваћене обавезе према корисницима социјалног осигурања, а укупни расходи за три пензиона фонда (фонда запослених, пољопривредника и за самосталне делатности), Републичког фонда здравственог осигурања и Националне службе за запошљавање износе 290,7 милијарди динара.
Динкић је рекао да дотације из буџета које би требало да покрију дефицит ових фондова износе чак 79,3 милијарде динара, што је значајнија ставка од целокупног дефицита буџета. С обзиром на то да Министарство финансија приликом израде буџета није могло да провери какво је реално стање у овим фондовима, први задатак Министарства биће управо слање буџетске инспекције у пензиони фонд, а потом и у фонд здравственог осигурања.
Он је рекао да нико до сада није проверавао ове фондове и објаснио да Министарство финансија није хтело унапред да смањује обавезе према пензионом фонду, али да жели да утврди шта све улази у расходе тог фонда, за које је планиран износ од чак 178 милијарди динара. Уколико се после ревизије расхода пензионог фонда укаже могућност уштеде, што се не односи на исплату пензија јер су оне гарантовано право, могуће је да ће дефицит бити мањи, при чему би та средства могла да буду употребљена за инвестиције.
Министар је, говорећи о развојној компоненти буџета за ову годину, навео да су подстицаји за привреду, не рачунајући подстицаје за наменску индустрију јер се она финансира из војног буџета, већи за 18 одсто него у прошлој години, као и да укупни расходи за подстицање привреде достижу износ од 11,2 милијарде динара. Директни подстицаји за привреду износе 9,7 милијарди динара, укључујући и милијарду динара за извозне стимулације, за које прошле године нису ни била обезбеђена средства. Дотација Фонду за развој у износу од 1,2 милијарде динара представља допуну тог фонда, с обзиром на то да он већ има своја средства. За наменску индустрију из војног буџета планирано је издвајање од 1,5 милијарде динара. Такође, планирана је и субвенција за увођење фискалних каса у износу од 700 милиона динара за најмање трговце којима је увођење ових каса скупо.
Према његовим речима, планиране јавне инвестиције у саобраћајну инфраструктуру два и по пута су веће од прошлогодишњег износа. За изградњу нових путева у овогодишњем буџету биће издвојено 5,2 милијарде динара, плус 7,7 милијарди сопствених прихода, што укупно износи 12,9 милијарди динара. За израду пројектне документације предвиђена је посебна буџетска ставка у износу од 700 милиона динара, док су за железницу планиране субвенције од девет милијарди динара, а за поправку путева предвиђене су четири милијарде динара.
Укупан буџет пољопривреде, шумарства и водопривреде достиже износ од 22,3 миљарде динара, при чему чист аграрни буџет износи 18,8 милијарди динара, што представља повећање од готово три пута, јер је за ову област прошле године издвојено седам милијарди динара. Динкић је напоменуо да у структури аграрног буџета највећи део чине субвенције, и да новину представља то што су по први пут у буџету предвиђена средства за откуп пшенице за робне резерве у износу од две милијарде динара. Осим субвенција за производњу, значајна средства биће уложена и у развој стручних пољопривредних служби, као и за повећање квалитета производа, јер је домаћа пољопривреда застарела, а стандард и квалитет хране не задовољавају критеријуме Европске уније.
Министар је истакао да су највећа новина у овом буџету средства за краткорочне и средњорочне кредите за пољопривреду у износу од 3,8 милијарди динара. Каматна стопа за ове кредите не би требало да буде већа од три одсто на годишњем нивоу, а за њихово одобравање неће бити потребна хипотека. Динкић је навео да су предвиђена и посебна средства за пројекат регистрације пољопривредних произвођача који би требало да буде спроведен до краја пролећа, и нагласио да ће субвенције моћи да добију само они пољопривредници који се буду регистровали и отворили рачун код банке, чиме ће и они ући у легалан систем пословања.
Према његовим речима, једна од карактеристика овогодишњег буџета јесте и то што су њиме обезбеђена средства за осигурање банкарских кредита. Он је рекао и да је за Гаранцијски фонд у буџету издвојено милијарду и по динара и најавио да ће изменама Закона о Гаранцијском фонду, осим осигурања кредита за мала и средња предузећа, бити омогућено и осигурање пољопривредних кредита и кредита за неразвијена подручја, при чему ће степен гаранција износити 80 одсто. У буџету су предвиђена и средства за оснивање националне корпорације за осигурање стамбених кредита, за фонд осигурања извозних послова, као и за програм реструктурирања банкарског система за шта је обезбеђено милијарду и по динара.
Министар је нагласио и да је предвиђено редовно сервисирање спољашњег и унутрашњег дуга и додао да су обезбеђена средства за исплату старе девизне штедње, као и за исплату прве рате обвезница за привредни препород Србије. Предлог закона који ће то да регулише требало би да буде прослеђен Скупштини Србије до краја овог месеца, а њим је предвиђено да би исплата прве рате зајма требало да почне 31. августа, док би цео зајам био исплаћен у наредне четири године.
Према његовим речима, значајну уштеду у буџету представљаће и рационализација трошкова државне управе која је већ извршена, тако да су трошкови службених путовања смањени за 15 одсто, такозване накнаде у натури за 13 одсто, бонуси и остали посебни расходи за 50 одсто, стални трошкови за седам одсто, услуге по уговору за осам одсто, трошкови текућег одржавања за пет посто, а накнада за новчане казне и пенале по решењу судова за 36 одсто.
Динкић је навео да је дошло и до промене у концепту финансирања расхода државне заједнице Србија и Црна Гора у коме је примењен територијални принцип, тако да ће убудуће Србија финансирати расходе државне заједнице који се извршавају на територији Републике Србије. Он је рекао да укупни планирани расходи за државну заједницу из буџета Србије износе 53,3 милијарде динара, и подсетио на то да је, и поред тога што је Уставном повељом дефинисано да Србија финансира државну заједницу са 92 одсто, а Црна Гора са осам одсто, Србија до сада издвајала чак 99 одсто средстава на терет својих пореских обвезника, јер Црна Гора није измиривала своје обавезе. Министар је навео да су ове две уштеде омогућиле повећање аграрног буџета, издвајања за привреду и капиталне инвестиције.
Министар финансија саопштио је и да је буџет Министарства здравља повећан за 70 одсто и да су у њега по први пут укључени и издаци за неосигурана лица, односно избеглице. Фонд здравства повећан је за 22,8 одсто, а средства за науку већа су за 40 одсто у поређењу са претходном годином, при чему је испуњен предлог Српске академије наука и уметности да ова институција буде третирана као посебна ставка у буџету. Средства за програме културе већа су за три пута, за обнову манастира Хиландар планирано је издвајање од милион и 200 хиљада евра, за Радио-телевизију Србије (РТС) 3,2 милијарде динара, а по први пут су предвиђени и расходи за одржавање Белог и Старог двора, који ће убудуће бити отворени за посетиоце.
Текст Предлога закона о буџету Републике Србије за 2004. годину налази се на званичном Интернет сајту Министарства финансија www.mfin.sr.gov.yu
Динкић је на конференцији за новинаре објаснио да Влада Републике Србије планира да друштвени бруто производ (БДП) порасте за 4,3 одсто у односу на претходну годину и додао да је раст БДП-а у 2003. години износио од 1,5 до 2,5 одсто. Он је рекао да је реална процена да ће инфлација ове године износити између 8 и 9,5 одсто на годишњем нивоу и подсетио на то да су претходна Влада Србије и Народна банка Србије пројектовале да ће овогодишња инфлација износити 7 одсто, што није реално јер је већ у прва два месеца ове године остварен раст цена од 1,4 одсто.
Министар је објаснио да се, када је реч о структури раста БДП-а, највеће повећање очекује у пољопривреди, где је планиран раст од најмање осам одсто, у индустрији где се очекује благи опоравак и раст од два одсто, у грађевинарству где би раст требало да износи пет одсто и у саобраћају, трговини и осталим услугама у износу од четири одсто.
Динкић је најавио да ће буџетски дефицит од 45,3 милијарде динара бити финансиран из четири извора: кроз нето домаће финансирање (депозити трезора код Народне банке Србије, издавање хартија од вредности које емитује Република Србија и кредити пословних банака) у укупном износу од 15,7 милијарди динара; кроз приходе од приватизације у износу од 16,4 милијарди динара; кроз донације које имају буџетски карактер у износу од 3,7 милијарди динара и кроз кредите међународних финансијских институција (највише Светске банке) у износу од 9,5 милијарди динара. Он је објаснио да износ од 3,7 милијарди динара не представља износ свих донација планираних за ову годину, већ искључиво буџетске донације, које су заправо макрофинансијска помоћ Европске уније.
У приход од приватизације који ће бити искоришћен за покривање буџетског дефицита, урачунат је приход од приватизације банака као и средства од продаје имовине банака које су у стечају, рекао је министар финансија и најавио да би тендер за "Јубанку" требало да буде расписан до краја маја ове године, после чега ће уследити и приватизације "Континетал банке" и "Новосадске банке".
"Оно што разликује овај буџет у односу на претходни, јесте веће учешће јавних инвестиција у укупним јавним расходима и друштвеном производу. Зато би могли да кажемо да овај буџет, осим социјалне, има и развојну компоненту", нагласио је Динкић.
Он је навео да су у буџету за 2003. годину укупне јавне инвестиције износиле 17,2 милијарде динара, док је за ову годину планирано 32,4 милијарде динара. Учешће јавних инвестиција у укупним расходима у буџету за прошлу годину било је 5,5 милијарди динара, а ове године је планирано 8,6 милијарди динара. Јавне инвестиције су 2003. године у БДП-у учествовале са 1,5 одсто, а ове године са 2,6 одсто. Министар је истакао да реалан раст јавних инвестиција у односу на претходну годину износи 73 одсто, што би требало да буде карактеристика антирецесионог буџета.
Социјална компонента овогодишњег буџета огледа се у томе што су у потпуности обухваћене обавезе према корисницима социјалног осигурања, а укупни расходи за три пензиона фонда (фонда запослених, пољопривредника и за самосталне делатности), Републичког фонда здравственог осигурања и Националне службе за запошљавање износе 290,7 милијарди динара.
Динкић је рекао да дотације из буџета које би требало да покрију дефицит ових фондова износе чак 79,3 милијарде динара, што је значајнија ставка од целокупног дефицита буџета. С обзиром на то да Министарство финансија приликом израде буџета није могло да провери какво је реално стање у овим фондовима, први задатак Министарства биће управо слање буџетске инспекције у пензиони фонд, а потом и у фонд здравственог осигурања.
Он је рекао да нико до сада није проверавао ове фондове и објаснио да Министарство финансија није хтело унапред да смањује обавезе према пензионом фонду, али да жели да утврди шта све улази у расходе тог фонда, за које је планиран износ од чак 178 милијарди динара. Уколико се после ревизије расхода пензионог фонда укаже могућност уштеде, што се не односи на исплату пензија јер су оне гарантовано право, могуће је да ће дефицит бити мањи, при чему би та средства могла да буду употребљена за инвестиције.
Министар је, говорећи о развојној компоненти буџета за ову годину, навео да су подстицаји за привреду, не рачунајући подстицаје за наменску индустрију јер се она финансира из војног буџета, већи за 18 одсто него у прошлој години, као и да укупни расходи за подстицање привреде достижу износ од 11,2 милијарде динара. Директни подстицаји за привреду износе 9,7 милијарди динара, укључујући и милијарду динара за извозне стимулације, за које прошле године нису ни била обезбеђена средства. Дотација Фонду за развој у износу од 1,2 милијарде динара представља допуну тог фонда, с обзиром на то да он већ има своја средства. За наменску индустрију из војног буџета планирано је издвајање од 1,5 милијарде динара. Такође, планирана је и субвенција за увођење фискалних каса у износу од 700 милиона динара за најмање трговце којима је увођење ових каса скупо.
Према његовим речима, планиране јавне инвестиције у саобраћајну инфраструктуру два и по пута су веће од прошлогодишњег износа. За изградњу нових путева у овогодишњем буџету биће издвојено 5,2 милијарде динара, плус 7,7 милијарди сопствених прихода, што укупно износи 12,9 милијарди динара. За израду пројектне документације предвиђена је посебна буџетска ставка у износу од 700 милиона динара, док су за железницу планиране субвенције од девет милијарди динара, а за поправку путева предвиђене су четири милијарде динара.
Укупан буџет пољопривреде, шумарства и водопривреде достиже износ од 22,3 миљарде динара, при чему чист аграрни буџет износи 18,8 милијарди динара, што представља повећање од готово три пута, јер је за ову област прошле године издвојено седам милијарди динара. Динкић је напоменуо да у структури аграрног буџета највећи део чине субвенције, и да новину представља то што су по први пут у буџету предвиђена средства за откуп пшенице за робне резерве у износу од две милијарде динара. Осим субвенција за производњу, значајна средства биће уложена и у развој стручних пољопривредних служби, као и за повећање квалитета производа, јер је домаћа пољопривреда застарела, а стандард и квалитет хране не задовољавају критеријуме Европске уније.
Министар је истакао да су највећа новина у овом буџету средства за краткорочне и средњорочне кредите за пољопривреду у износу од 3,8 милијарди динара. Каматна стопа за ове кредите не би требало да буде већа од три одсто на годишњем нивоу, а за њихово одобравање неће бити потребна хипотека. Динкић је навео да су предвиђена и посебна средства за пројекат регистрације пољопривредних произвођача који би требало да буде спроведен до краја пролећа, и нагласио да ће субвенције моћи да добију само они пољопривредници који се буду регистровали и отворили рачун код банке, чиме ће и они ући у легалан систем пословања.
Према његовим речима, једна од карактеристика овогодишњег буџета јесте и то што су њиме обезбеђена средства за осигурање банкарских кредита. Он је рекао и да је за Гаранцијски фонд у буџету издвојено милијарду и по динара и најавио да ће изменама Закона о Гаранцијском фонду, осим осигурања кредита за мала и средња предузећа, бити омогућено и осигурање пољопривредних кредита и кредита за неразвијена подручја, при чему ће степен гаранција износити 80 одсто. У буџету су предвиђена и средства за оснивање националне корпорације за осигурање стамбених кредита, за фонд осигурања извозних послова, као и за програм реструктурирања банкарског система за шта је обезбеђено милијарду и по динара.
Министар је нагласио и да је предвиђено редовно сервисирање спољашњег и унутрашњег дуга и додао да су обезбеђена средства за исплату старе девизне штедње, као и за исплату прве рате обвезница за привредни препород Србије. Предлог закона који ће то да регулише требало би да буде прослеђен Скупштини Србије до краја овог месеца, а њим је предвиђено да би исплата прве рате зајма требало да почне 31. августа, док би цео зајам био исплаћен у наредне четири године.
Према његовим речима, значајну уштеду у буџету представљаће и рационализација трошкова државне управе која је већ извршена, тако да су трошкови службених путовања смањени за 15 одсто, такозване накнаде у натури за 13 одсто, бонуси и остали посебни расходи за 50 одсто, стални трошкови за седам одсто, услуге по уговору за осам одсто, трошкови текућег одржавања за пет посто, а накнада за новчане казне и пенале по решењу судова за 36 одсто.
Динкић је навео да је дошло и до промене у концепту финансирања расхода државне заједнице Србија и Црна Гора у коме је примењен територијални принцип, тако да ће убудуће Србија финансирати расходе државне заједнице који се извршавају на територији Републике Србије. Он је рекао да укупни планирани расходи за државну заједницу из буџета Србије износе 53,3 милијарде динара, и подсетио на то да је, и поред тога што је Уставном повељом дефинисано да Србија финансира државну заједницу са 92 одсто, а Црна Гора са осам одсто, Србија до сада издвајала чак 99 одсто средстава на терет својих пореских обвезника, јер Црна Гора није измиривала своје обавезе. Министар је навео да су ове две уштеде омогућиле повећање аграрног буџета, издвајања за привреду и капиталне инвестиције.
Министар финансија саопштио је и да је буџет Министарства здравља повећан за 70 одсто и да су у њега по први пут укључени и издаци за неосигурана лица, односно избеглице. Фонд здравства повећан је за 22,8 одсто, а средства за науку већа су за 40 одсто у поређењу са претходном годином, при чему је испуњен предлог Српске академије наука и уметности да ова институција буде третирана као посебна ставка у буџету. Средства за програме културе већа су за три пута, за обнову манастира Хиландар планирано је издвајање од милион и 200 хиљада евра, за Радио-телевизију Србије (РТС) 3,2 милијарде динара, а по први пут су предвиђени и расходи за одржавање Белог и Старог двора, који ће убудуће бити отворени за посетиоце.
Текст Предлога закона о буџету Републике Србије за 2004. годину налази се на званичном Интернет сајту Министарства финансија www.mfin.sr.gov.yu
-
Београд, 27. новембар 2024.Расписане аукције за подстицаје за изградњу 424,8 MW електрана на...
-
Београд, 27. новембар 2024.Остварени предуслови за повлачење средстава ЕУ за сектор...
-
Београд, 26. новембар 2024.Побољшати привредне односе између Србије и Екваторијалне...
-
Београд, 25. новембар 2024.Просечна нето зарада у септембру 96.115 динара
-
Београд, 24. новембар 2024.Завршен сајам „Винска визија Отвореног Балканаˮ
-
Београд, 22. новембар 2024.Отворен трећи сајам "Винска визија Отвореног Балкана"
-
Београд, 22. новембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 21. новембар 2024.Интензивна сарадња Србије и Чешке у области пољопривреде
-
Београд/Санкт Петербург, 21. новембар 2024.Подизање економске сарадње са Руском Федерацијом на...
-
Београд/Истанбул, 20. новембар 2024.Србија добила награде за финансирање Моравског коридора и...