П:
О:
Читај ми
Допринос Србије у сузбијању глобалних безбедносних изазова
Београд,
29. јун 2017.
Вршилац дужности председника Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да ће наша земља наставити да подржава европске аспирације својих суседа и да спроводи политику војне неутралности, штитећи и промовишући своје националне интересе.
Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе преноси у целини говор Дачића на отварању конференције „Нова међународна реалност – изазови и перспективе“:
“Поштоване даме и господо, Уважене колеге и пријатељи,
Изузетна ми је част и задовољство што имам прилику да се обратим овом уваженом скупу и захваљујем организаторима на позиву.
Догађаји на политичко-безбедносном глобалном плану од почетка 21. века променили су свет у многим аспектима, са немогућношћу да предвидимо који и какви нам безбедносни изазови предстоје. Једино што са сигурношћу можемо да тврдимо је да су данашњи безбедносни изазови постали транснационални и глобални, односно погађају истовремено више земаља и региона и превазилазе оквире континената.
Конфликти међу државама у којима је доминирала употреба конвенционалних војних снага, иако су и данас присутни, све више уступају место „невојним“ опасностима као што су тероризам, организовани криминал, све већа енергетска међузависност и ограниченост енергетских ресурса, сајбер и хибридно ратовање, пролиферација оружја за масовно уништење, али и глобалним изазовима попут сиромаштва, епидемија и климатских промена. Постојећи конфликти и кризна жаришта у свету су последица нагомиланих економских и политичких проблема који се манифестују у све израженијим поделама на разним нивоима, што све упућује на императив партнерства у изградњи глобалног мира и безбедности.
Нажалост, код већине грађана данас преовлађује осећај да је свет постао много несигурније и опасније место за живот. Један од важних разлога за овакав осећај је чињеница да су многи изазови и претње крајње непредвидиви, те су и реакције на њих или недовољне или закаснеле.
Србија чврсто верује у остваривост принципа хуманости и људске солидарности и сарадње и у том смислу се одувек залагала за успостављање и развијање партнерских и пријатељских односа са свим државама региона, Европе и света. Својим конструктивним ставовима, иницијативама и конкретним предлозима Србија настоји да и данас, у време турбулентних политичких и економских збивања на светској сцени, допринесе очувању мира у свету и мирном решавању спорних питања. Залажемо се за међудржавне и међунационалне односе који су засновани на цивилизацијским нормама и међународном праву.
Дозволите ми да вас подсетим како је Србија реаговала и наставила да реагује на проблем миграција. Избијањем мигрантске кризе, Србија се нашла пред проблемом који није било могуће решити унилатералним мерама, већ искључиво кроз јединствено и солидарно решење. Будући да је такав одговор изостао, криза је јасно показала политичку и безбедносну рањивост Европе и препреке у успостављању заједничког приступа. Економске и демографске последице кризе још увек нису у потпуности сагледиве, али ће свакако у наредним годинама постати знатно јасније.
Наше активности на овом плану добиле су највишу могућу оцену и међународно признање. И даље гајимо наду да ће се заједничким ангажовањем пронаћи свеобухватно и одрживо решење на европском нивоу, при чему смо спремни да пружимо свој допринос, али и да преузмемо део обавеза. Ово је проблем који превазилази националне оквире и само кроз заједнички одговор и деловање свих земаља може да се успостави одговарајуће решење.
Србија сматра да су циљеви и начела УН-а и даље једнако актуелни. Суверена једнакост држава, одрицање од употребе силе, немешање у унутрашње ствари других држава, мирно решавање спорова и уважавање различитости, принципи су чија актуелност није доведена у питање са променама на међународном плану које је донео 21. век. Ипак, реалност поставља пред нас нове и све сложеније задатке са којима се често не носимо довољно одлучно и храбро, не користимо све своје капацитете и не предузимамо довољно заједничких акција како би на њих што ефикасније одговорили.
За Србију и регион, посебан изазов представља политика проширења Европске уније и последице и неизвесности које она доноси. Европска унија се данас суочава са кризом идентитета и преиспитивањем сврхе свога постојања. Свесни смо свих тих бројних изазова, као и потребе да се на нивоу ЕУ спроведе низ реформи, али сматрамо да је очување кредибилне политике проширења, засноване на јасним и уједначеним критеријумима, кључно како за регион коме географски припадамо, тако и за целокупну Европу. У Глобалној стратегији безбедности Европске уније, представљеној у јуну прошле године, јасно је наведено је политика проширења стратешко улагање у безбедност и просперитет Европе, што нам пружа уверавање да је и Унија свесна значаја своје најуспешније политике, која би требало да допринесе стабилности и напретку и нашег региона и читаве Европске уније.
Међутим, без обзира шта ће се десити у будућности, остаће чињеница да модел Европске уније представља највише достигнути степен интеграције у модерној политичкој историји, којим је омогућено дуготрајно помирење европских народа и земаља различитог политичког, безбедносног и културолошког наслеђа. Створен је одржив економски и социјални систем који обезбеђује висок стандард живота за грађане. Европска унија је у значајној мери постала глобални пример сарадње и интеграције којим се превазилазе кризе и обезбеђује мир и стабилност.
Због тога, Србија и даље дефинише пуноправно чланство у Европској унији као стратешки национални циљ. Оно није само по себи циљ, већ европску интеграцију видимо првенствено као инструмент спровођења реформи и модернизације у свим областима друштва и државе, као и пут за обезбеђење одрживог и трајног мира, безбедности и поверења у региону. Дозволите ми да поновим, јер чини ми се да је то неопходно – предузети храбри политички и економски кораци у Србији су препознати у Европској унији, али сигуран сам да ми, по том питању, а и Европска унија, можемо и треба да радимо боље.
Саставни део европског процеса Србије је и унапређење регионалне сарадње како на билатералном, тако и на мултилатералном нивоу. Желимо искрено и конструктивно да разговарамо о свим отвореним питањима и заједнички са суседима проналазимо решења која ће бити трајна и одржива. Србија се залаже за дијалог који ће нас усмерити ка креирању бољег политичког и економског амбијента у региону, а све у циљу обезбеђивања мира, стабилности и просперитета за све наше грађане.
Србија остварује политичку стабилност и жели да на тој основи гради своју економију, привлачи стране инвестиције, надокнади време које је изгубљено и допринесе стабилности региона. Напредак сваког од нас у региону треба да буде подстицај осталима, а не ограничавајући фактор.
Заједно са својим партнерима у региону, Србија снажно јача инфраструктурну мрежу читавог западног Балкана, у највећој мери доприноси саобраћајном, енергетском, економском повезивању, унапређењу сарадње младих, а све у циљу јачања унутрашњих капацитета, па тиме и приближавања овог дела Европе тековинама Европске уније. У својим настојањима Београд добија континуирану подршку у међународној заједници, коју ће, надам се, пратити и снажнија подршка у европским интеграцијама.
Уважени учесници,
Глобални безбедносни изазови не могу да заобиђу наш регион, тако да на њих морамо проналазити заједнички одговор у међусобној сарадњи, свесни да су ти изазови недељиви и нико сам са њима не може да се избори. Србија ће наставити да подржава европске аспирације својих суседа и да спроводи политику војне неутралности штитећи и промовишући своје националне интересе. Таква политика омогућава јој да развија сарадњу и гради односе поверења са свим кључним међународним факторима.
Србија је доказала и доказује да је кредибилан и поуздан партнер. Чврсто смо опредељени да у сарадњи са партнерима у свету дамо допринос у сузбијању претњи на регионалном, европском и глобалном нивоу.
Хвала”, поручио је Дачић.
“Поштоване даме и господо, Уважене колеге и пријатељи,
Изузетна ми је част и задовољство што имам прилику да се обратим овом уваженом скупу и захваљујем организаторима на позиву.
Догађаји на политичко-безбедносном глобалном плану од почетка 21. века променили су свет у многим аспектима, са немогућношћу да предвидимо који и какви нам безбедносни изазови предстоје. Једино што са сигурношћу можемо да тврдимо је да су данашњи безбедносни изазови постали транснационални и глобални, односно погађају истовремено више земаља и региона и превазилазе оквире континената.
Конфликти међу државама у којима је доминирала употреба конвенционалних војних снага, иако су и данас присутни, све више уступају место „невојним“ опасностима као што су тероризам, организовани криминал, све већа енергетска међузависност и ограниченост енергетских ресурса, сајбер и хибридно ратовање, пролиферација оружја за масовно уништење, али и глобалним изазовима попут сиромаштва, епидемија и климатских промена. Постојећи конфликти и кризна жаришта у свету су последица нагомиланих економских и политичких проблема који се манифестују у све израженијим поделама на разним нивоима, што све упућује на императив партнерства у изградњи глобалног мира и безбедности.
Нажалост, код већине грађана данас преовлађује осећај да је свет постао много несигурније и опасније место за живот. Један од важних разлога за овакав осећај је чињеница да су многи изазови и претње крајње непредвидиви, те су и реакције на њих или недовољне или закаснеле.
Србија чврсто верује у остваривост принципа хуманости и људске солидарности и сарадње и у том смислу се одувек залагала за успостављање и развијање партнерских и пријатељских односа са свим државама региона, Европе и света. Својим конструктивним ставовима, иницијативама и конкретним предлозима Србија настоји да и данас, у време турбулентних политичких и економских збивања на светској сцени, допринесе очувању мира у свету и мирном решавању спорних питања. Залажемо се за међудржавне и међунационалне односе који су засновани на цивилизацијским нормама и међународном праву.
Дозволите ми да вас подсетим како је Србија реаговала и наставила да реагује на проблем миграција. Избијањем мигрантске кризе, Србија се нашла пред проблемом који није било могуће решити унилатералним мерама, већ искључиво кроз јединствено и солидарно решење. Будући да је такав одговор изостао, криза је јасно показала политичку и безбедносну рањивост Европе и препреке у успостављању заједничког приступа. Економске и демографске последице кризе још увек нису у потпуности сагледиве, али ће свакако у наредним годинама постати знатно јасније.
Наше активности на овом плану добиле су највишу могућу оцену и међународно признање. И даље гајимо наду да ће се заједничким ангажовањем пронаћи свеобухватно и одрживо решење на европском нивоу, при чему смо спремни да пружимо свој допринос, али и да преузмемо део обавеза. Ово је проблем који превазилази националне оквире и само кроз заједнички одговор и деловање свих земаља може да се успостави одговарајуће решење.
Србија сматра да су циљеви и начела УН-а и даље једнако актуелни. Суверена једнакост држава, одрицање од употребе силе, немешање у унутрашње ствари других држава, мирно решавање спорова и уважавање различитости, принципи су чија актуелност није доведена у питање са променама на међународном плану које је донео 21. век. Ипак, реалност поставља пред нас нове и све сложеније задатке са којима се често не носимо довољно одлучно и храбро, не користимо све своје капацитете и не предузимамо довољно заједничких акција како би на њих што ефикасније одговорили.
За Србију и регион, посебан изазов представља политика проширења Европске уније и последице и неизвесности које она доноси. Европска унија се данас суочава са кризом идентитета и преиспитивањем сврхе свога постојања. Свесни смо свих тих бројних изазова, као и потребе да се на нивоу ЕУ спроведе низ реформи, али сматрамо да је очување кредибилне политике проширења, засноване на јасним и уједначеним критеријумима, кључно како за регион коме географски припадамо, тако и за целокупну Европу. У Глобалној стратегији безбедности Европске уније, представљеној у јуну прошле године, јасно је наведено је политика проширења стратешко улагање у безбедност и просперитет Европе, што нам пружа уверавање да је и Унија свесна значаја своје најуспешније политике, која би требало да допринесе стабилности и напретку и нашег региона и читаве Европске уније.
Међутим, без обзира шта ће се десити у будућности, остаће чињеница да модел Европске уније представља највише достигнути степен интеграције у модерној политичкој историји, којим је омогућено дуготрајно помирење европских народа и земаља различитог политичког, безбедносног и културолошког наслеђа. Створен је одржив економски и социјални систем који обезбеђује висок стандард живота за грађане. Европска унија је у значајној мери постала глобални пример сарадње и интеграције којим се превазилазе кризе и обезбеђује мир и стабилност.
Због тога, Србија и даље дефинише пуноправно чланство у Европској унији као стратешки национални циљ. Оно није само по себи циљ, већ европску интеграцију видимо првенствено као инструмент спровођења реформи и модернизације у свим областима друштва и државе, као и пут за обезбеђење одрживог и трајног мира, безбедности и поверења у региону. Дозволите ми да поновим, јер чини ми се да је то неопходно – предузети храбри политички и економски кораци у Србији су препознати у Европској унији, али сигуран сам да ми, по том питању, а и Европска унија, можемо и треба да радимо боље.
Саставни део европског процеса Србије је и унапређење регионалне сарадње како на билатералном, тако и на мултилатералном нивоу. Желимо искрено и конструктивно да разговарамо о свим отвореним питањима и заједнички са суседима проналазимо решења која ће бити трајна и одржива. Србија се залаже за дијалог који ће нас усмерити ка креирању бољег политичког и економског амбијента у региону, а све у циљу обезбеђивања мира, стабилности и просперитета за све наше грађане.
Србија остварује политичку стабилност и жели да на тој основи гради своју економију, привлачи стране инвестиције, надокнади време које је изгубљено и допринесе стабилности региона. Напредак сваког од нас у региону треба да буде подстицај осталима, а не ограничавајући фактор.
Заједно са својим партнерима у региону, Србија снажно јача инфраструктурну мрежу читавог западног Балкана, у највећој мери доприноси саобраћајном, енергетском, економском повезивању, унапређењу сарадње младих, а све у циљу јачања унутрашњих капацитета, па тиме и приближавања овог дела Европе тековинама Европске уније. У својим настојањима Београд добија континуирану подршку у међународној заједници, коју ће, надам се, пратити и снажнија подршка у европским интеграцијама.
Уважени учесници,
Глобални безбедносни изазови не могу да заобиђу наш регион, тако да на њих морамо проналазити заједнички одговор у међусобној сарадњи, свесни да су ти изазови недељиви и нико сам са њима не може да се избори. Србија ће наставити да подржава европске аспирације својих суседа и да спроводи политику војне неутралности штитећи и промовишући своје националне интересе. Таква политика омогућава јој да развија сарадњу и гради односе поверења са свим кључним међународним факторима.
Србија је доказала и доказује да је кредибилан и поуздан партнер. Чврсто смо опредељени да у сарадњи са партнерима у свету дамо допринос у сузбијању претњи на регионалном, европском и глобалном нивоу.
Хвала”, поручио је Дачић.
-
Београд, 30. септембар 2024.Ребаланс буџета наставак политике даљег економског јачања...
-
Београд, 29. септембар 2024.Захвалност Кини на поштовању суверенитета и територијалног...
-
Београд, 28. септембар 2024.Ухапшене две особе повезане са оружјем пронађеним на Новом...
-
Београд, 27. септембар 2024.Ватрогасно-спасилачке јединице богатије за још 109 припадника
-
Београд, 27. септембар 2024.Грађани пријавили употребу ватреног оружја у Улици Славка...
-
Крагујевац, 26. септембар 2024.У Крагујевцу почео са радом систем за аутоматску детекцију...
-
Београд, 26. септембар 2024.У гаражи на Новом Београду полиција пронашла оружје и...
-
Београд, 25. септембар 2024.Ухапшене четири особе због подметања пожара у ресторану „Корпа”
-
Београд, 25. септембар 2024.Стратешки приоритет смањење броја страдалих у саобраћају
-
Београд, 25. септембар 2024.Сарадња полиција Србије и Румуније важна за безбедност региона