Мали је тим поводом истакао да је Србија на путањи економског раста који је у првој половини ове године износио 4,3 одсто и међу највишим је у Европи и додао да су започети велики пројекти који ће наставити да буду извор нашег будућег раста.
Први потпредседник Владе је поновио да је ребаланс буџета за 2024. годину наставак политике даљег економског јачања наше земље, подршке грађанима и привреди, наставак превазилажења ефеката глобалних изазова, са што мањим последицама по Србију.
Настављамо борбу за јаку и снажну земљу, за стабилну економију, за нове капиталне инвестиције, нове инвеститоре, додатна радна места, а све то због онога што је на првом месту - бољег и квалитетнијег живота свих наших грађана. Већ у новембру биће спреман и буџет за наредну годину који ће такође бити развојан, истакао је први потпредседник Владе.
Укупни приходи предвиђени ребалансом износе 2.173,3 милијарди динара, што је за 132,5 милијарди динара, односно 6,5 одсто, више у односу на износ прихода предвиђен иницијалним буџетом за ову годину.
Порески приходи планирани су у износу од 1.864,8 милијарди динара, што је повећање од 106,2 милијарде динара, а непорески у износу 275,1 милијарди динара, што је повећање од 28,4 милијарди динара.
Ребалансом су предвиђени укупни расходи и издаци у износу од 2.436,4 милијарде динара.
Пројектована стопа привредног раста за 2024. годину, према процени Министарства финансија, износи 3,8 одсто БДП, што је више од оригиналне процене која је износила 3,5 одсто.
У апсолутном износу то је 8.946,2 милијарде динара, односно 76,3 милијарди евра.
Ребалансом буџета издвојено је додатних 25,6 милијарди динара за сектор социјалне заштите, а то је новац, између осталог, намењен за исплату увећаног родитељског додатка за децу рођену од 1. јануара ове године.
Током ванредног заседања парламента усвојени су и Закон о потврђивању Анекса 2 Споразума између Влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији, којим се предвиђају три нова пројекта - развој вештачке интелигенције, развој инфраструктуре и управљање отпадним водама у Великом Селу, као и модернизација електроенергетског система кроз развој нових обновљивих извора енергије и средстава за складиштење у Републици Србији.
Усвојен је и Закон о потврђивању ревидиране ПЕМ Конвеције, што има економски значај за нашу привреду у погледу конкурентности и изједначавања услова за пословање на међународном тржишту.
Посланици су усвојили и две ратификације из области енергетике које се односе на набавку и замену класичних бројила савременим електронским бројилима, као и на коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије, повећање енергетске ефикасности и побољшање квалитета ваздуха, а тиме и заштиту животне средине.