Галерија фресака у Улици цара Уроша, у саставу Народног музеја, употпунила је изложбу копија детаља са живописа у Богородици Љевишкој у Призрену, отворену 23. фебруара, копијама целих фресака овог храма који је запаљен приликом прошлонедељног напада Албанаца на српске светиње на Косову и Метохији.
Фреска Богородице Љевишке из спаљеног храма
Копије су из сталне збирке Галерије фресака која на овај начин жели да свеобухватније покаже вредности овог споменика од изузетног значаја са српску и светску културну баштину и његовог монументалног сликарства. Копије су израдили брачни пар Бранислав и Зденка Живковић и Шиме Перић који су деценијама радили на конзервацији живописа у Љевишкој.
Богородица Љевишка је призренски саборни храм настао обновом и проширивањем византијске катедрале из 13. века.
Главни ктитор је био краљ Милутин (1298-1321) који је препустио протомајстору Николи да тробродну базилику са нартексом прошири у петобродну, петокуполну цркву са уписаним крстом изнад некадашњег централног брода и са две припрате на западу. У звонику подигнутом на спрату спољне припрате налазе се две капеле.
Храм је изграђен 1306/7. године а затим га је до 1313. живописао сликар Михајло Астрапа са сарадницима. Имена градитеља и сликара су записана на зиду храма.
Живописом Богородице Љевишке започео је период дворске сликарске радионице у којој се Михајлу прикључио његов ученик Евтихије. Они су током Милутинове владавине осликали више храмова, али сви елементи карактеристични за ову сликарску школу већ су примењени у Љевишкој.
Са Љевишком је у уметности византијског културног круга започела "ренесанса Палеолога" коју карактерише наративност, мноштво детаља и сликање пејсажа и архитектуре у позадини композиција које одликује велик број актера.