Мали је, обраћајући се посланицима, рекао да буџет води рачуна о грађанима Србије, да је потпуно уравнотежен, а карактерише га социјални аспект, који је везан за повећање животног стандарда, као и развојни аспект, јер предвиђа рекордна издвајања за капиталне инвестиције, што ће подстаћи даљи раст БДП-а.
Буџетом су, како је прецизирао, предвиђени укупни приходи од 1.246,2 милијарде динара и расходи у висини од 1.269,1 милијарду динара, што даје предвиђени дефицит од 22,9 милијарди динара, односно 0,4 одсто БДП-а.
Пројекција прихода буџета је конзервативна. Пројектован је реални раст БДП-а од 3,5 одсто и просечна инфлација 2,3 одсто, прецизирао је министар.
Он је истакао да се коначном стабилизацијом јавних финансија отворио простор за напуштање кризних мера које су биле примењене током програма фискалне консолидације у протеклом периоду.
Битна компонента буџета је пораст животног стандарда грађана. Наиме, фискални простор је равномерно искоришћен, тако да се буџетом предвиђа повећање пензија и плата за приближно 1,3 одсто БДП-а, објаснио је Мали.
Према његовим речима, друга важна одлика је растерећење привреде, док је трећа нови инвестициони цикус и већа издвајања за јавна улагања.
Растерећењем привреде, како је рекао, пре свега кроз смањење пореског оптерећења рада, подстиче се раст и отварање нових радних места.
Министар је навео да се, захваљујући повољним кретањима у реалном сектору и законским решењима која се предлажу, очекује преливање њихових позитивних ефеката на тржиште рада и даље смањење незапослености.
Он је, осврнувши се на инвестициону компоненту буџета, навео да овај документ доноси повећање средстава која се издвајају за капиталне инвестиције, тако да ће чак 30 одсто више новца бити издвојено у ту сврху.
У буџету за 2019. годину предвиђамо 165,5 милијарди динара за капиталне инвестиције. Када се посматра ниво опште државе, та улагања ће укупно износити 220 милијарди динара, што је за 43 милијарди више него што је било планирано за 2018. годину, рекао је Мали.
Такође, како је нагласио, издвојена су значајна средства за здравствене објекте, објекте установа културе, за модернизацију школа, за пољопривредне делатности путем субвенција, за социјалну заштиту.
Ове године учешће инвестиција опште државе у БДП-у биће 3,6 одсто, а већ наредне године четири одсто, што показује јасну усмереност ка томе да квалитет наше инфраструктуре подигнемо у што краћем року.
Према његовим речима, у буџету се, између осталог, налазе средства за наставак радова на обилазници око Београда, завршетак пута Сурчин–Обреновац, изградњу ауто-пута Обреновац–Љиг, пут Прељина–Пожега и Моравски коридор.
Такође, како је прецизирао, издвојен је новац и за Научно-технолошки парк у Новом Саду, дигиталне учионице, изградњу дата центра у Крагујевцу, као и средства за изградњу и опремање здравствених установа.
Министар је објаснио да ће циљ вођења фискалне политике у наредном периоду бити одржање ниског дефицита, даље смањење јавног дуга, али и коришћење фискалног простора у циљу подршке привредном расту.
Србија се, како је подвукао, након спроведених мера фискалне консолидације и успостављања економске стабилности, за коју је заслужна одговорна политика коју воде председник Републике и Влада, налази на добром, здравом путу даљег привредног раста и развоја.
Разматрање Предлога закона о буџету за 2019. годину је међу најважнијим тачкама дневног реда седнице Народне скупштине, чије је заседање почело јуче, а данас је почела обједињена расправа о предлозима закона.