Антић је, образлажући у парламенту предложене измене Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње система за транспорт природног гаса "Јужни ток", навео да су поменута средства намењена за даље домаће учешће, односно учешће "Србијагаса", у развоју овог пројекта.
Он је објаснио да се постојећи закон мења да би се реализовао пројекат изградње магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском, који ће ићи трасом која је пројектована за гасовод "Јужни ток".
Овим гасоводом, између осталог, треба да буде транспортован руски гас који ће кроз другу цев "Турског тока", кроз Црно море, стићи у Турску, а даље системом националних магистралних гасовода преко Бугарске, Србије и Мађарске до потрошача у Европи, рекао је министар.
Према његовим речима, процењена вредност тог пројекта је 1,08 милијарди евра, а гасовод би требало да буде завршен 2020. године.
У овом тренутку све ствари остављају утисак да се иде у добром правцу развоја тог гасовода, који Србији треба да обезбеди енергетску безбедност, сигурно снабдевање гасом, али и профит који доноси сама транзитна такса, навео је Антић.
Он је указао на то да измена поменутог закона омогућава српско-руском предузећу "Гастранс" да користи бенефите оних експропријација и решења која су била у Закону о "Јужном току", јер је реч о готово идентичном правном лицу, које је променило назив, и готово идентичној траси и техничким параметрима везаним за развој пројекта.
Антић је изразио уверење да ће предложени закон дати подстицај поменутом пројекту и омогућити ефикасан рад свих надлежних државних органа, али не на штету грађана, као корисника експропријације.
Када је реч о Предлогу закона о стицању права својине над земљиштем, објектима и водовима РТБ-а Бор, он је рекао да се очекује да производња бакра из властитог концентрата у РТБ-у буде повећана са садашњих 40.000 на 160.000 тона у периоду од шест година.
Министар је подвукао да је циљ тог акта уређење вишедеценијског проблема статуса објеката и земљишта које користи или чији је држалац ова компанија.
Он је објаснио да законски предлог предвиђа да грађевинско земљиште у државној својини, на којем је РТБ уписан као корисник, као и земљиште у власништву Републике, где је рудник уписан као држалац, постане приватно власништво РТБ-а Бор.
Према његовим речима, овим документом је прецизирано да друштвена својина уписана на непокретностима у РТБ-у постане његова приватна својина.
Антић је подсетио на то да су губици РТБ-а 2008. године износили 1,3 милијарде динара, и истакао да је ова влада низом мера тог рударског гиганта "поново ставила на ноге", како би постао атрактивнији за стране инвеститоре.
Министар је указао на то да је Влада успела да у РТБ доведе јаког стратешког партнера, кинеску компанију "Зиђин", након четири неуспешна покушаја претходних влада да приватизују ову домаћу компанију.
"Зиђин" је, како је рекао, за 350 милиона долара докапитализације добио 63 одсто власништва у РТБ-у, уз гаранцију измиривања дугова према Унапред припремљеном плану реорганизације (УППР), односно свих обавеза са којима се РТБ финансијски још суочава.
Он је навео да се споразумом о стратешком парнерству кинеска фирма обавезала на очување постојећих 5.000 радних места, уз обезбеђивање обавезујућег бизнис и инвестиционог плана у износу од 1,26 милијарди долара у периоду од шест година, у оквиру којих је и обавезујућих 350 милиона долара за докапитализацију.
Министар је оценио да ће ова инвестиција и повећање производње бакра из сопственог концентрата у великој мери позитивно утицати на српску привреду, раст БДП-а, али и на вредност саме компаније.