Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић оценио је данас да су заштита животне средине и иновације два неодвојива појма и области које су у фокусу читавог света.
Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић оценио је данас да су заштита животне средине и иновације два неодвојива појма и области које су у фокусу читавог света.
Поповић је, током учешћа на министарској конференцији "Иновативна решења за смањење загађења у Југоисточној и Јужној Европи", истакао да је пут развоја иновационог екосистема пут одговорности, а да је одговорност према животној средини највећи приоритет.
Он је указао на то да се често говори о трошковима заштите животне средине, а заправо треба да размишљамо о губицима које ћемо поднети уколико не будемо водили рачуна о својој околини.
Према његовим речима, ти губици су несразмерно већи од трошкова заштите животне средине јер се њеним загађењем смањује квалитет живота, расту трошкови здравствене заштите и угрожава читав екосистем.
Министар је рекао да Влада тежи јачању иновационих перформанси наше привреде и троугла развоја који чине образовање-истраживање-бизнис, усмереног на иновативна решења за очување животне средине.
Он је истакао да је ово питање веома важно за читав свет, а нарочито за регион Балкана који још тежи да достигне стандарде глобалних актера попут Европске уније, САД и других држава.
Концентрација становништва у Европи је таква да 55 одсто живи у урбаним срединама, са тенденцијом да овај удео достигне 70 одсто до 2025. године, навео је Поповић, уз упозорење да је квалитет живота у градовима који постају све загађенији забрињавајући.
Он је указао на то да девет од десет људи у свету удише нездрав ваздух, а еколошка урбанизација је кључ за одрживи развој наше цивилизације.
Према његовим речима, неопходан је нови талас технолошких иновација за одрживи развој који не штети нашој околини, те да је ово питање важно за наше грађане, њихово здравље и квалитет живота.
Он је подсетио на то да статистика показује да ће за сваки евро уложен у истраживање, развој и иновације у области биоекономије једно друштво стварати додатну вредност у износу од 10 евра до 2025. године.
Министар је напоменуо да је његов кабинет у наредној години део својих средстава определио за програме који се односе на креирање решења за паметне градове, оценивши да су они будућност нашег друштва, због чега је важно да се на време почне са применом таквих решења.