На овај начин је обележен завршетак теренских радова у оквиру поменутог пројекта, који се спроводи од 2014. године у склопу обележавања 100-годишњице Првог светског рата.
Носиоци пројекта били су Министарство правде и Управа за извршење кривичних санкција, уз стратешко партнерство ЈП „Србијашуме“ и Шумарског факултета у Београду.
На спровођењу активности пошумљавања Србије била су ангажована и осуђена лица. Циљ пројекта је био да до краја ове године буде посађено укупно 1.300.000 садница дрвећа, колико је Србија изгубила становника у Првом светском рату.
Кубуровић је истакла да циљ пројекта није било само сећање на херојске жртве српског народа, већ је значај пројекта свакако био вишеструк, указујући на важност очувања животне средине, као и ширење свести грађана.
Захваљујући овом пројекту, санирана су многа клизишта, засађене су шуме на више од 700.000 хектара на 250 локација широм Србије, а оно што је најважније јесте ресоцијализација осуђених лица, објаснила је она.
Према њеним речима, највиши допринос је можда дао КПЗ у Нишу, чији су осуђеници засадили више од 200.000 садница, док је у акцији учествовао 21 затвор.
Вулин је рекао да велике жртве нашег народа у Првом светском рату заслужују да их се сећамо, похваливши акцију Министарства правде којa je показалa колико је велика успомена на наше претке.
Директор ЈП "Србијашуме" Игор Брауновић прецизирао је да се у протекле четири године акција спроводила на више од 250 локација, на више од 700 хектара и да је посађено више од 1,3 милиона садница.
Декан Шумарског факултета Ратко Ристић нагласио је да је ова племенита акција покренула грађане и институције, и дала велики допринос заштити животне средине јер су стотине хектара голети пошумљене.
Он је подвукао да увек треба истицати да је Србија у једној од најугроженијих области што се тиче ефеката текућих климатских промена, а да је пошумљавање препознато као кључна активност у глобалном напору да се ублаже ефекти климатских промена.