Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић упозорила је данас чланове СБ УН на то да УНМИК, без видљивих разлога, потернице других земаља против албанских терориста са Косова и Метохије чини невидљивим у систему Интерпола, иако за то није овлашћен.
П:
О:
Читај ми
УНМИК неовлашћено потернице за албанским терористима чини невидљивим
Београд/Њујорк,
11. децембар 2018.
Кубуровић је, учествујући на редовној седници Савета безбедности поводом шестомесечног извештаја о раду Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, истакла да тај мандат цивилна администрација УН на Косову (УНМИК) од Савета безбедности није добила.
Она је, осврћући се на оцену о "изостанку напретка" у правосудној сарадњи Србије и самопроглашене државе "Косово" у питањима ратних злочина, подсетила на то да се та сарадња одвија преко УНМИК-а, чија су овлашћења у области правосуђа утврђена Заједничким документом УНМИК-а и СР Југославије из новембра 2001. године.
Правосудним органима Србије није било омогућено да обављају процесне радње у предметима ратних злочина почињених на подручју Косова, навела је министарка, напомињући да Приштина не одговара на захтеве за сарадњу Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије.
Кубуровић је, поред неовлашћеног поступања УНМИК-а поводом потерница против албанских терориста са Космета, члановима Савета безбедности предочила да још теже последице по српски народ на Космету могу да донесу скорашње неразумне одлуке Приштине, које изазивају хуманитарну катастрофу несагледивих размера.
Надам се да међународна заједница неће остати нема и дозволити такво видљиво кршење основних људских права, рекла је министарка.
Она је, оценивши да Србија има успешну сарадњу са Механизмом и да испуњава све преузете обавезе, указала на то да би нови корак напред у односима са Механизмом било уступање српском правосуђу предмета против Вјерице Радете и Петра Јојића за непоштовање суда.
Такође, Кубуровић је генералном секретару УН предложила да преиспита став из 1993. године, према којем осуђеници Хашког трибунала не могу да служе казне на територији бивше Југославије, те да затражи од Механизма свеобухватну процену иницијативе Србије да њени држављани, осуђени пред Хашким трибуналом, односно Механизмом, издржавају казне у Србији.
Република Србија инсистира на томе да се ово питање покрене са мртве тачке. Приликом недавне посете председника Механизма Теодора Мерона Београду добила сам уверавања да не постоје препреке да се ова иницијатива реализује, навела је министарка.
Она је подсетила на то да је чак девет лица српске националности умрло током суђења или издржавања казне, и указала на тежак положај Милана Мартића и Драгомира Милошевића, који издржавају казне, на које их је осудио Хашки трибунал, у затвору у Естонији.
Кубуровић је тим поводом истакла да је Република Србија спремна да прихвати прецизно дефинисан међународни надзор издржавања казни ових осуђеника, као и да пружи јасне гаранције да се осуђеници неће наћи на превременој слободи без одговорајућих одлука Механизма.
Такође, министарка је позвала представнике Механизма и одговарајућих институција које одреди генерални секретар УН да обиђу затворске капацитете у Србији и увере се о стању затвора за ту намену.
Она је поновила став Србије да је Хашки трибунал од свог оснивања имао селективан приступ и када је у питању број оптужница у односу на националну припадност, као и када је реч о прослеђивању предмета правосудним органима држава бивше СФРЈ.
Према њеним речима, док је правосуђу Босне и Херцеговине проследио шест случајева који се односе на десет лица већином српске националности, Трибунал је Србији и Хрватској проследио по један предмет.
Међу свим предметима које је Трибунал уступио нема оптужених за злочине над Србима. Да ли то значи да није било злочина над српским становништвом и да нема одговорних за убиства, мучења и прогон Срба, запитала се Кубуровић.
Министарка је такође изразила неслагање са оценом главног тужиоца Механизма Сержа Брамерца о недостатку сарадње у земљама региона или подједнаком одбијању сарадње свих земаља.
Сарадња Србије у остваривању правне помоћи са Босном и Херцеговином је на високом нивоу, рекла је Кубуровић и напоменула да се нада да ће до унапређења сарадње доћи и са Хрватском.
Она је подсетила на то да је у марту ове године у Београду одржан састанак министара правде Србије и Хрватске, чији је резултат био формирање две комисије задужене за размену спискова лица оптужених или осуђених за ратне злочине, као и израду билатералног уговора о решавању питања процесуирања ратних злочина.
Прва комисија је, како је навела, свој задатак завршила, док друга комисија континуирано ради и нови састанак је планиран током овог месеца.
Чврсто верујемо у то да ово представља значајан корак у решавању отворених билатералних питања, иако Хрватска наставља праксу суђења против Срба у одсуству и без довољно доказа и чињеница олако доноси пресуде за ратне злочине, чиме, многи мисле намерно, спречава Србе избегле из Хрватске да се врате својим домовима, рекла је Кубуровић.
Према њеним релима, Србија и даље наставља праксу несуђења у одсуству, због чега је десетине предмета у прекиду.
Министарка је, поводом питања регионалне сарадње, истакла да је Комисија за нестала лица Републике Србије 6. новембра ове године, у седишту Међународне комисије за нестала лица у Хагу, потписала Оквирни план за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије.
Она је указала на то да су 10. јула ове године, у Лондону, земље Европске уније и учеснице Самита Западног Балкана потписале Заједничку декларацију о несталим лицима, која представља кључни документ јер подржава права свих породица несталих лица на истину, правду и обештећење.
Премијери Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, тзв. "Косова", Албаније, Хрватске, Немачке, Уједињеног Краљевства, Аустрије, Бугарске, Италије, Словеније и Пољске потписали су Заједничку декларацију о несталим лицима, којом су истакли подршку напорима на проналажењу 12.000 лица која се још воде као нестала услед оружаних сукоба на подручју бивше Југославије, навела је министарка.
Када су у питању мемоари генерала Небојше Павковића, чије је објављивање тужилац Механизма оценио као "посебно забрињавајуће", Кубуровић је напоменула да се објављивање мемоара једног, али не и јединог учесника у рату, не може сматрати глорификацијом ставова једне стране у сукобу.
Мемоари, како је истакла, представљају лично виђење, на које сваки појединац има право, према члану 19 Универзалне декларације о људским правима у складу са правом на слободу мишљења и изражавања.
Због тога се, како је додала, поставља питање, зашто су само мемоари српских осуђеника нашли место у Извештају Механизма, док се нигде не спомињу мемоари осталих.
Она се осврнула и на став Механизма који истиче да је кључно средство за обезбеђивање континуиране сарадње земаља са Механизмом политика условљавања напретка у процесу евроинтеграција.
Сматрам да је Механизам, ставом о притиску на Републику Србију у преговорима о приступању ЕУ, напустио тему сарадње са Србијом. Такав став само потврђује политички, а не правни карактер ове институције. То је, од његовог настанка, његов највећи недостатак, истакла је министарка.
Она је закључила да се сарадња Републике Србије са Механизмом ипак одвија успешно и да наша земља нема отворених питања у сарадњи са том институцијом.
Остајем у уверењу да ће се напори које моја земља чини уважити и потврдити у наредним извештајима, подвукла је Кубуровић.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 12. октобар 2024.Потписан уговор за изградњу комплекса железничке станице на...
-
Београд, 12. октобар 2024.Пружање подршке осетљивим групама међу приоритетима Владе
-
Ниш, 11. октобар 2024.Одржана свечана академија поводом 80 година од оснивања 63....
-
Београд, 11. октобар 2024.Синергија традиционалне и савремене улоге жена у друштву
-
Београд, 11. октобар 2024.Важност даљег унапређења независности и ефикасности правосуђа
-
Београд, 11. октобар 2024.Циљ Владе пуна примена принципа родне равноправности у пракси
-
Београд, 11. октобар 2024.Сарадња са агенцијом „Италпресˮ на већој медијској видљивости...
-
Београд, 11. октобар 2024.Србија и Чешка негују вековно пријатељство и сарадњу
-
Београд, 11. октобар 2024.Успешна сарадња са Светском банком на унапређењу здравственог...
-
Београд, 11. октобар 2024.Србија и Турска потписале једанаест меморандума и протокола о...