Аутор:
ФоНет
Димитријевић је на радном доручку са новинарима на којем је, у организацији Канцеларије за придруживање Европској унији Владе Србије, представљен Закон о заштити конкуренције истакао да је овај документ, поред Закона о јавном оглашавању, Закона о ценама и Закона о заштити потрошача, један од предуслова за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању Србије ЕУ.
Према његовим речима, Закон о заштити конкуренције предвиђа да ће сваки тржишни играч који злоупотреби "правила игре" бити кажњен сумом и до 10 одсто остварених прихода.
Министар је упозорио на то да ће почетак примене овог закона обележити велики проблеми и истакао да ће закон бити примењиван на сва приватна и јавна предузећа у Србији.
Током приватизације бројне компаније концентрисале су велико тржиште и постале доминантни играчи, због чега ће овај закон санкционисати све поступке којима се спречава потпуна конкуренција и злоупотребљава доминантан положај, прецизирао је Димитријевић.
Као новину у овом закону, он је навео то да ће се у случају припајања две фирме ради концентрисања 51 одсто власништва тражити дозвола Савета, који ће проверавати има ли у том процесу елемената монополистичког понашања.
Један од већих проблема у примени Закона о заштити конкуренције, како је истакао, биће то што судови за прекршаје нису оспособљени да раде свој део посла.
Министар је указао на то да ће у случају да се докажу злоупотребе тржишне позиције казне за несавесно понашање износити од један до десет одсто укупних прихода, што одговара износу оствареног профита у неким компанијама.
"Двоструки колосек" Србије и Црне Горе у преговорима са ЕУ само ће убрзати тај процес, истакао је Димитријевић, уз напомену да ће се после референдума у Црној Гори следеће године јасно знати судбина будућих европских интеграција.
Он је најавио да ће Влада Србије у наредне две недеље утврдити још један важан предлог закона о унутрашњој трговини, који би требало да буде усвојен до краја године.
Димитријевић је, истичући да је Србија у извештају Светске банке проглашена за "земљу број један" по брзини економских реформи спроведених 2004. године, навео да је ове године без посла у јавним предузећима у Србији укупно остало 16.000 радника.
Директор Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ Тања Мишчевић изјавила је да почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ може бити одложен са 5. на 10. октобар због припреме неопходне документације.
Наш циљ био је да преговори започну церемонијалног 5. октобра због политичке поруке која би на тај начин била послата, али то је сада технички немогуће, прецизирала је она и додала да до продужења рока није дошло због доношења нових закона у Скупштини Србије.
Мишчевић је напоменула да ће на Савету министара спољних послова ЕУ 3. октобра бити дат мандат Европској комисији да отпочне преговоре са Србијом.
Европски комесар за проширење ЕУ Оли Рен боравиће у Србији 10. и 11. октобра, што ће бити прилика за отпочињање преговора, најавила је Мишчевић.
Она је подсетила на то да је "главни закон" за почетак преговора са ЕУ, односно Закон о царинским тарифама, већ усвојен.
Према њеним речима, информације из Брисела говоре да је Европска комисија заузела став да преговори о закључивању Споразума са Србијом и Црном Гором могу да почну.
Представник Канцеларије за придруживање ЕУ Владимир Међак навео је да ће Закон о заштити конкуренције "приморати" српске привреднике на промене у понашању и напуштање манира који су до сада дозвољавали злоупотребе без казни.
Међак је, наводећи да ће заштита конкуренције бити једна од главних тема преговора са ЕУ, рекао да су у нови закон, поред европских стандарда, уграђена и искуства Словеније и Хрватске, што је донело уштеду у времену и избегавање грешака које су чинили наши суседи.
Овај закон, додао је он, биће један од начина да се повећа ефикасност српске привреде, односно да се привредници окрену ка иновацијама.
Специјални саветник министра трговине, туризма и услуга Тома Раичевић изразио је уверење да ће Скупштина Србије ускоро усвојити и веома важан закон о спољнотрговинском пословању.
Закон о заштити конкуренције довешће до великих разлика у понашању јер ће српска привреда, која је и дан-данас договорна као у време комунизма, морати да развије принципе тржишне, конкурентне економије, закључио је Раичевић.