Ђурић је, на Међународној конференцији "Двадесет година након бомбардовања Југославије - лекција за европску безбедност у 21.веку'', истакао да крајни циљ НАТО бомбардовања – да Срба више не буде на Косову и Метохији, није и неће бити остварен.
Он је оценио да је отимање територије Србије и припајање некој од суседних земља био главни мотив НАТО агресије на Југославију 1999.године, уз напомену да смо сведоци да се месецима уназад бришу границе између Космета и Албаније и да нико од међународних фактора не реагује.
Директор Канцеларије за КиМ је поручио да нема дилему да се тада догодила агресија на суверену и независну државу, додавши да она није била изазвана деловањем Србије на својој или територији неке друге државе, које би могло да се искористи као изговор за ту интервенцију.
Ђурић је подсетио на то да механизми Уједињених нација јасно дефинишу услове под којима међународна заједница може да врши оружана дејства према једној сувереној држави, и нагласио да конкретни поводи који су искоришћени за бомбардовање СР Југославије нису издржали тест времена.
Он је указао на то да је током бомбардовања дошло до симултане агресије такозване ОВК, која је подигла све своје ресусре нападајући, не само војне снаге Југославије, него и цивилно становништво.
Према његовим речима, терористи ОВК тада су систематски прогонили и убијали, не само Србе, Горанце, Роме и друге народе на Космету, већ и лојалне Албанце, које су сматрали непријатељима своје идеологије.
Ако је разлог био да се спречи хуманитарна катастрофа, зашто данас у Приштини нема 50.000 Срба, колико их је било до тада, зашто нема 20.000 Срба у Пећи, а 12.000 у Призрену, запитао је Ђурић и навео да се 247.000 избеглих и расељених грађана после НАТО бомбардовања није вратило на Космет.
Он је поновио да ће Србија наставити да се бори за опстанак 120.000 Срба, који данас живе на Космету, водећи политику пружене руке, и поручио да смо спремни да са Албанцима пронађемо мир, како ничија деца не би бринула о томе да ли ће се поновити догађаји из 1999. године.