Михајловић је, отварајући пословни форум Република Србија–Руска Федерација, истакла да Влада Србије улаже више од 300 милиона евра у водни саобраћај, а укупне инвестиције износе око 500 милиона евра ако укључимо и улагања приватног сектора.
Према њеним речима, градиће се нове луке у Београду, Сремској Митровици и Богојеву, реконструишу се бродске преводнице на ХЕ „Ђердап 1“ и ХЕ „Ђердап 2“, радиће се преводница и на Тиси, а омогућиће се и да наше реке буду пловне током целе године.
Она је, говорећи о водном саобраћају, навела да су поразни подаци за оне који су се раније бавили том облашћу да је пре 2000. године било девет, односно десет бродоградилишта, а данас их је више него двоструко мање.
Некад је у бродоградњи радило приближно 6.000 људи, а данас мање од 900. Традиција постоји, али она није довољна ако нема нових знања и капитала, указала је потпредседница Владе.
Током 2015. године, како је навела, Дунавом и Савом превезено је 7,5 милиона тона робе, до краја 2019. очекује се да ће бити превезено 12 милиона тона, док је циљ да се наредних година повећа на 15 милиона тона.
То говори у прилог чињеници да полако враћамо водни саобраћај на мапу европских транспортних коридора, поручила је Михајловић.
Она је у оквиру форума у Београду, на којем учествује приближно 50 српских и руских компанија, са замеником министра индустрије и трговине Руске Федерације Олегом Рјазанцевим потписала Меморандум о узајамном разумевању између два министарства о сарадњи у области трговачке бродоградње.
Рјазанцев је указао на то да је робна размена између две земље у прошлој години износила приближно две милијарде долара и да постоји велики потенцијал за развој привредне сарадње у сфери бродарства.
Србија посвећује велику пажњу развоју водног саобраћаја, а ми смо спремни да јој пружимо подршку у томе, представимо своје пројекте и понудимо различите облике сарадње, укључујући локализацију наше производње у српским бродоградилиштима, поручио је он.
Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић рекао је да би највећу корист од сарадње у области речног саобраћаја и бродоградње могао да има туризам, где је циљ да се до 2020. године повећа број руских туриста на 100.000, са очекиваних 70.000 ове године.
Наш циљ је да проширимо туристичку понуду, укључујући и реку Дунав као једну од најатрактивнијих дестинација у Европи и да даље развијамо наутички туризам, рекао је Љајић.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оценио је да постоје велике могућности за сарадњу у области водног саобраћаја, посебно имајући у виду улагања Владе Србије у развој речне инфраструктуре, а посебно лука.
Из угла привреде, ово је сјајна прилика за повезивање српских и руских компанија у реконструкцији лучке инфраструктуре, као и модернизацији флоте, указао је Чадеж.