Мали је на скупу „Значај финансијске помоћи Европске уније и правилно трошење средставаˮ, који је одржан у Министарству финансија, истакао да је ова тема од изузетног значаја и за локални и за републички ниво власти.
Према његовим речима, локалне самоуправе стратешки морају да промене начин размишљања и да се у будућности потруде да се више ослањају на сопствене капацитете него на републички буџет.
Он је навео да су локални буџети одговорност локалне самоуправе и да је неопходно реално испланирати буџетске приходе и расходе, и поручио да је одговорност у трошењу јавних средстава одговорност и према грађанима и трошењу њиховог новца.
Локалне самоуправе се све више ослањају на централни ниво власти. Постало је правило и сви очекују да ће држава крајем године неки део свог новца одвојити и поделити локалним самоуправама, указао је први потпредседник Владе.
Мали је подсетио на то да тренутно Република финансира низ пројеката на локалу, као што је изградња канализационих мрежа, фабрика за пречишћавање вода и неких локалних путева.
Први потпредседник Владе је најавио да ће до краја јануара Министарство финансија урадити анализу буџета сваке локалне самоуправе, односно да ли су буџети урађени у складу са инструкцијама Министарства финансија.
Он је истакао да је стабилност локалних буџета важна јер утиче на економску стабилност целе државе, додавши да треба размишљати и о алтернативним изворима финансирања, као што је, на пример, издавање муниципалних обвезница.
Мали је указао и на неопходност да се са средствима ЕУ поступа на законит начин како бисмо избегли злоупотребе у њиховом коришћењу, али и да бисмо се представили као озбиљна земља, кандидат за пуноправно чланство у ЕУ.
Први потпредседник Владе је оценио да наша земља пролази кроз изазовна времена, али да без обзира на то треба размишљати унапред и бити одговоран према грађанима и локалној заједници.
Он је, када је реч о приступању ЕУ, нагласио да Србија има амбициозан план да до краја 2026. године буде потпуно усклађена са законима и регулативом Уније.
Влада је, како је рекао, посвећена економском расту и европским интеграцијама и оно што треба да се уради у наредне две године јесте „Реформска агендаˮ или „Агенда раста у договору са ЕУˮ.
Мали је подсетио и на то да је ЕУ највећи донатор средстава нашој земљи и да је од 2001. године до данас Србија примила више од четири милијарде евра бесповратних средстава од пореских обвезника ЕУ, за разне пројекте, углавном на локалном нивоу.
Он је указао на то да је наша економија у овом тренутку друга најбрже растућа економија у Европи и оценио да су то одлични резултати.
Удео јавног дуга сада је између 44 и 45 одсто БДП-а, док је просек еврозоне 89 одсто, истакао је Мали и напоменуо да је Србија успела да по први пут у историји да добије инвестициони кредитни рејтинг, што су све предуслови за даљи раст, напредак земље на путу ка ЕУ и унапређење квалитета живота грађана.
Представници локалних самоуправа имаће прилику да дискутују о најчешћим неправилностима у децентрализованом управљању средствима ЕУ како би се оне избегле у даљем раду, али и да изнесу своје предлоге за унапређење начина финансијске сарадње са ЕУ.