Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић председавао је седници Националне комисије за Хиландар, која је одржана у том српском манастиру на Светој Гори, у Грчкој.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић председавао је седници Националне комисије за Хиландар, која је одржана у том српском манастиру на Светој Гори, у Грчкој.
Вукосављевић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да је циљ седнице био да се утврди шта је урађено у последњих годину дана на обнови манастира настрадалог у пожару 2004. године и како напредују радови у овом тренутку.
Реконструкција манастира Хиландар одвија се у жељеном правцу и с неопходним нивоом средстава које држава Србија за то издваја, подвукао је он и подсетио на то да је за ову годину за реконструкцију опредељено 80 милиона динара.
Према његовим речима, средства су утрошена по плану и програму, а држава неће престати да брине о Хиландару када се заврши његова реконструкција.
Министар је изразио уверење да ће се процес реконструкције завршити најдуже за две до три године, а и тада се неће престати са бригом о манастиру, који представља благо српског културног наслеђа и најјужнију тачку српског културног простора.
Начелник Одељења за археографију Народне библиотеке Србије Владан Тријић, који предводи тим који се брине о делу покретног културног наслеђа у Хиландару, истакао је да се води рачуна о томе да се заштити све што је написано на папиру и пергаменту.
Наша брига су рукописни папири, штампане књиге и повеље. Све што није у богослужбеној употреби у манастиру Хиландар припада покретном културном наслеђу и чува се у манастирској ризници. Тамо екипа Републичког завода за заштиту споменика годинама уназад брине о различитим документима и артефактима, објаснио је он.
Тријић је подсетио на то да је 2004. године изгорела конзерваторска радионица, која је само деценију након тога обновљена, уз напомену да је тамо спашено више од 1.000 листова старе културне грађе.
Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа изразио је задовољство јер су се чланови Комисије уверили да су предвиђени радови на Белом конаку завршени у марту.
Тамо су сада манастирске келије. Завршени су радови на санацији кровне конструкције. Предвиђени радови за овај период на санацији трпезарије такође су окончани у року, нагласио је он.