Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић оценио је данас да је ''Београдски контрапункт'' место поређења идеја и ставова, њиховог самеравања и одмеравања.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић оценио је данас да је ''Београдски контрапункт'' место поређења идеја и ставова, њиховог самеравања и одмеравања.
Вукосављевић је, као модератор округлог стола на тему „Уметност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице“ у оквиру дводневног скупа „Београдски контрапункт“, рекао да је задатак уметника да се храбро сучавају са питањима која су битна за историјски тренутак.
Он је подсетио на то да се трећи пут заредом организује сусрет уметника и стваралаца са различитих меридијана, који се окупљају у Београду.
Ово је, како је оценио, прилика за то да чујемо шта мисле уметници који долазе из другачијих културних кругова, политичких околности и другачијих историјских садржаја.
Имамо госте из Ирана, Кине, Русије, Швајцарске. Ту су и наши представници, навео је министар и указао на то да је идеја скупа
размена мишљења о различитим темама, с обзиром на то да смо, као и већина света, изложени баналним темама и садржајима који служе за забаву, или баратају индустријом страха или стрепње.
Према његовим речима, оваква промишљања иду на добробит сваком грађанину који жели да чује нешто ново и подстакне себе на размишљање, што и јесте најдубљи смисао "Београдског контрапункта".
Поред министра Вукосављевића, уводничар и модератор разговора био је и редитељ Емир Кустурица, који је нагласио да се уметници различито понашају у миру и у рату.
Уметност, како је истакао, увек доводи до бољег разумевања, али ми смо прошли време уметности и живимо време видео игара и такозване научне културе.
Кустурица је оценио да је укидање биоскопа, као емоционалног израза, и довођење људи у сферу гледања у телефоне и екране, довело скоро до укидања филмске уметности.
На срећу, и даље постоји књижевност, али на несрећу све већи број људи пише, а све мање њих чита. Налазимо се у врзином колу и пред неком великом променом, која ће донети нови квалитет. Не треба бити песимиста, поручио је он.
Присутнима су се обратили и Хабиб Ахмадзаде (Иран), Mухарем Баздуљ (Србија), Слободан Деспот (Швајцарска), Џанг Ђићинг (Кина) и Герман Садулајев (Русија).
Баздуљ је рекао да је уметност кључна за разумевање ванредних ситуација.
Друге области људског духовног деловања, као што су историја и политика, више се баве неким апстрактним концептима и неком врстом колективне слике, док уметност инсистира на индивидуалном и доноси катарзичне моменте који су појединцу најважнији, указао је Баздуљ и додао да се глас уметника чује, али је пригушен.
Данас живимо у времену које покушава да индивидуалне гласове дисторзира како би се што јаче чули гласови портпарола идеологија, истакао је он и додао да је улога уметника у кризним ситуацијама да даје глас онима који глас немају.
Највећу грешку уметници праве када се ставе на страну ретроградних политичких пројеката и када забораве на мисију да треба да говоре о обичним људима, оценио је Баздуљ.
Учесници скупа разговарали су о томе каква је разлика између уметника као ствараоца и као грађанина у ситуацији ратова и криза, колико она одређује његово деловање, каква је одговорност уметника у таквим околностима, колико и на који начин уметност може помоћи бољем разумевању и тумачењу ратних и кризних ситуација и односа.
Данашњи округли сто је централни догађај дводневног скупа "Београдски контрапункт", који се трећи пут одржава у Београду у организацији Министарства културе и информисања као покретача, и Завода за проучавање културног развитка као реализатора.
Циљ скупа јесте да окупи уметнике и мислиоце из различитих делова света који својим радом значајно доприносе разумевању савремених светских токова, односно ситуације у којој се човек данас налази.