Аутор:
ФоНет
Лабус је у разговору са новинарима, који је организовала Канцеларија за придруживање Европској унији Владе Србије, истакао да не види начин да Србија потпише Споразум о стабилизацији и придруживању уколико не донесе нови устав.
Он је указао на то да Европска комисија у извештају првенство даје политичким, а не економским захтевима, па се тако истиче да је неопходно уложити додатне напоре за поштовање Уставне повеље, наставити реформу државне администрације, створити ефикасно и независно судство и успоставити цивилну контролу војске.
Према његовим речима, у извештају је истакнута неопходност сарадње са Хашким трибуналом, као и постизање политичког дијалога са Приштином о свим питањима, укључујући и будући статус Косова и Метохије.
Што се тиче економских захтева, неопходно је одржавање макроекономске стабилности и спровођење структурних реформи привреде, као и додатних реформи које би решиле недостатке у погледу конкурентности, навео је Лабус.
Потпредседник Владе указао је и на неопходност даљег унапређења у областима визног режима, контроле граница, азила и миграције, у којима је надлежност подељена између државне заједнице и држава чланица.
Лабус је, говорећи о првој рунди преговора са ЕУ, напоменуо да је пронађен начин да се у преамбулу споразума уведе еволутивна клаузула, према којој Унија преузима обавезу да нашу земљу, када испуни све услове, прими у чланство.
Он је оценио да је годину дана разуман рок да Споразум о стабилизацији и придруживању буде закључен и додао да ће одржавање референдума у Црној Гори сигурно утицати на продужење преговора. Према његовим речима, због тога је са представницима ЕУ постигнут договор о томе да технички преговори буду убрзани како би до априла био завршен што већи део посла.
Потпредседник Владе Србије истакао је да преговоре додатно компликује то што Србија и Црна Гора још нису чланице Светске трговинске организације јер преговори с том организацијом морају да се ускладе са преговорима са ЕУ, као и са уговорима о слободној трговини које имамо са суседима.
Лабус је нагласио да је један од захтева у Годишњем извештају Европске комисије за СЦГ доношење одговарајућег законодавства о реституцији и напоменуо да ће тај проблем у Србији бити решаван у два корака.
Он је подсетио на то да је први корак у том правцу направљен доношењем Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине и додао да рок за пријаву истиче средином идуће године, тако да ће се до јесени 2006. године знати која имовина подлеже закону.
После тога, како је рекао, треба очекивати доношење другог закона о реституцији, односно закона о начину повраћаја имовине или компензације у случајевима када имовина не може да буде враћена.