У саопштењу се наводи да се Универзитет у Београду на Шангајској листи за 2019. годину налази између 401. и 500. места, што је знатно лошија позиција у односу на претходну годину (између 301. и 400. места), док је Универзитет у Новом Саду задржао позицију између 901. и 1000. места.
Конкуренција међу универзитетима широм света је све оштрија, а улагања у науку и високо образовање, посебно у Азији, су све већа и већа, тако да се сама чињеница да се наши универзитети налазе на листи најуспешнијих може сматрати одређеним успехом.
Један од кључних разлога за лошију позицију Универзитета у Београду је податак да наши универзитети немају више ни једног научника који се налази на листи најцитиранијих научника на свету, а тај критеријум утиче са 20 одсто на укупан скор сваког универзитета.
Такође, укупно 30 одсто поена се добија на основу тога да ли универзитет има научнике, било међу запосленима, било међу бившим студентима, а који су добили Нобелову награду или Филдсову медаљу.
Додатних 20 одсто поена носи број радова објављених у најпрестижнијим часописима "Nature" и "Science". И по том критеријуму су наши универзитети лоше позиционирани.
С друге стране, када се погледа број радова наших истраживача у часописима са СЦИ и ССЦИ листе, наши универзитети су котирани одлично. По овом критеријум, Универзитет у Београду се налази чак испред неких универзитета који су међу сто најбољих на свету.
Од 2017. године воде се детаљне обласне листе универзитета у 54 области. Према том рангирању, 2017. године Универзитет у Београду био је заступљен у 18 области, 2018. године у 27, а ове године у 25.
Када је у питању Београдски универзитет, најзначајније позиције у 2019. години држе области: наука и технологија хране (50), рударско и минерално инжењерство (92), инструментална наука и технологија (134), металуршко инжењерство (179), јавно здравље (180) и стоматолошке науке (187. место у свету). Поред ових шест области, у још 19 других Универзитет у Београду је у првих 500 на свету.
За нашу државу је важно и то да је Универзитет у Новом Саду у три области сврстан у првих 500 на свету: наука и технологија хране (163), ветеринарске науке (290) и хемијско инжењерство (485). Универзитет у Kрагујевцу је у две области сврстан у првих 500 на свету: клиничка медицина (257) и математика (489).
Позиција универзитета на Шангајској листи је резултат вишедеценијског рада. Све претходно указује на то да је потребна озбиљна реформа сектора високог образовања и науке, и да у тој реформи, поред државе, морају да учествују и универзитети.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја је приступило свеобухватној реформи финансирања науке, основан је Фонд за науку, и већ је расписан први позив.
Пре месец дана је усвојен и нови Закон о науци и истраживањима, а ради се и на реформи финансирања високог образовања, која је евидентно неопходна.
У последњих неколико година сваке године је повећаван буџет за науку, али су свакако потребна још већа улагања. Очекујемо да ће сви ови кораци у наредним годинама позитивно утицати на позицију наших универзитета на Шангајској листи, истиче се у саопштењу.