Ђорђевић је на седници, на којој је усвојен и Пословник о раду, истакао да је политика запошљавања од општег интереса за читаво наше друштво и да је веома важно да овај савет функционише на најбољи могући начин.
Он је рекао да је то битно, посебно имајући у виду чињеницу да председник Републике Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић смањење незапослености истичу као један од приоритета рада Владе.
Министар је објаснио да је поменути савет, пре свега, саветодавно тело које даје мишљење и препоруке у вези са питањима од интереса за унапређења политике запошљавања, програмима и мерама активне политике запошљавања, плановима и прописима из те области и другим питањима.
Према његовим речима, постигнут је договор о томе да се овај савет, у циљу бољег рада, састаје најмање три пута годишње, а по потреби и чешће.
Он је истакао да је циљ тог тела усвајање стратегије запошљавања за 2020. годину, као и већа укљученост у процес доношења осталих закона који су у вези са запошљавањем.
Према његовим речима, у току 2018. године у мере активне политике запошљавања укључено је приближно 155.000 незапослених лица, што је више од планираног броја (за 21.000 лица), са ефектом на запошљавање од 34,57 одсто.
Више од 96 одсто укључених јесу незапослена лица из категорије теже запошљивих, рекао је министар и додао да је, с обзиром на то да је Савет именован још 2008. године, а да се до сада није састао ниједном, Влада донела решење о разрешењу и именовању председника, заменика и чланова у јулу ове године.
Ђорђевић је изразио уверење да ће тим стручњака из ове области допринети смањењу незапослености и креирању што бољих услова за рад у нашој земљи.
Седници су присуствовали и државни секретар тог министарства Бојана Станић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.
Републички савет за запошљавање састоји се од представника оснивача, односно представника Владе Србије, репрезентативних синдиката и удружења послодаваца, Националне службе и агенција за запошљавање, стручњака и удружења из области запошљавања.
Континуирано се унапређују и усаглашавају нормативни оквир политике запошљавања (који чине Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом и Закон о запошљавању странаца) са потребама тржишта рада, а у току је успостављање правног оквира у области социјалног предузетништва.