Окупљени у четири конзорцијума изабрана на јавном конкурсу, који је на идеју Иницијативе „Дигитална Србија“ реализовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, тринаест државних факултета из Београда, Крагујевца и Ниша кренуло је у процес акредитације ових програма, по чијем је завршетку планиран упис укупно 140 студената.
Председница Владе Србије Ана Брнабић истакла је на конференцији за новинаре да је Мастер 4.0 резултат избора најбољег садржаја постојећих програма који одговара потребама тржишта ИТ услуга и обезбеђивању услова за даљи раст тог сектора.
Први пут наши факултети не наступају као конкурентске, већ као партнерске институције, а велики део су експерти из праксе који ће студентима пренети знања и упознати их са коришћењем најсавременијих технологија и метода које се у привреди примењују, објаснила је Брнабић.
Премијерка је истакла да од ових програма очекује да ће обезбедити квалитетан кадар, који ће моћи да створи конкурентску предност ИТ компанија које послују у Србији, чиме ће се обезбедити даљи раст ИТ индустрије.
Ова четири студијска програма креирана су кроз сарадњу државних факултета који доносе вишедеценијску традицију у области технологије, економије и менаџмента са више од 75 успешних ИТ и компанија из других сектора, које ће учествовати у настави и омогућити обавезне праксе за студенте.
Мастер 4.0 програме заједнички су креирали београдски Електротехнички и Факултет организационих наука, затим Универзитет у Крагујевцу, Универзитет у Нишу, а ту је и програм који су партнерски развили Машински и Математички факултет из Београда.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић навео је да су ови програми креирани у дијалогу универзитета и привреде.
Слушали смо, пре свега, потребе привреде, a идеја је била да се помогне развоју ИТ стручњака који недостају Србији. Међутим, то нису само програми из области информационих технологија, већ и програми који треба да унапреде и бизнис и знања из области економије, финансија, па и права, рекао је Недовић.
Он је указао на то да је реч о свим оним областима које су нека врста изазова за ИТ компаније које послују на тржишту у Србији и шире.
Према његовим речима, снага ових програма лежи у темељном и примењивом знању које ће, кроз више од 130 предмета, студентима понудити више од 300 предавача са неких од најбољих факултета из Србије, страних универзитета и компанија које су се доказале на домаћем, али и глобалном тржишту дигиталних производа и услуга.
На сваки од наведених програма уписаће се највише 35 студената – 15 буџетских и 15 самофинансирајућих, док ће Иницијатива „Дигитална Србија“ стипендирати по пет студената са сваког програма, прецизирао је Недовић.
Мастер 4.0 програми ће обухватити области као што су анализа података, биоинформатика, интернет ствари, машинско учење, вештачка интелигенција, виртуелна реалност, као и бизнис предмете попут менаџмента, финансија и рачуноводства, маркетинга, предузетништва.
Креиран у дијалогу универзитета и привреде, очекује се да ће управо овај јединствени спој ИТ и бизнис знања помоћи настанак нове генерације дигиталних стручњака у нашој земљи.
У име конзорцијума Електротехничког и Факултета организационих наука у Београду, на конференцији се обратио декан ЕТФ-а Мило Томашевић, који је истакао да је, поред јаких веза које су факултети остварили са привредом, једна од великих предности Мастера 4.0 управо интердисциплинарност настала повезивањем различитих факултета.
Томашевић је објаснио да ће један студент слушати најбоља предавања са ЕТФ-а и ФОН-а, при чему неће морати да се опредељује за било који од ова два факултета.
Један од захтева јавног конкурса на коме су Мастер 4.0 програми изабрани био је и да се у наставу укључе и предавачи из иностранства, па ће се тако студенти имати прилике да слушају предавања стручњака са престижних америчких, шпанских, данских, француских, као и универзитета из региона.
Међу награђеним конзорцијумима је и Универзитет у Крагујевцу који је окупио четири факултета, а ректор тог универзитета Ненад Филиповић рекао је да су факултети и даље једине институције које могу да пруже знања на нивоу који је потребан привреди.
Према његовим речима, њихова суштинска предност јесте та што нуде живог предавача који је експерт из дате области и са којим студент може да води дијалог.
Поред редовног сусрета са реалним пословним проблемима на обавезним праксама у компанијама, директни контакт са врхунским стручњацима јесте нешто што неформални интернет курсеви сличног садржаја не могу да понуде, истакао је Филиповић.
Међу ИТ компанијама које учествују у реализацији програма су Microsoft, Comtrade, Инфостуд, Symphony, Siemens, Endava, Levi9, SAP, Saga, док су међу укљученим компанијама из других сектора и Телеком Србија, Coca-Cola Hellenic, Металац, EY, Raiffeisen bank, НИС и многе друге.
Медијима се обратио и суоснивач Инфостуда и члан Управног одбора Иницијативе „Дигитална Србија“ Стефан Салом, који је оценио да постојећи студијски програми у нашој земљи не прате довољно потребе привреде.
Он је навео податак да је истраживање Инфостуда показало да 95 одсто ИТ компанија има тешкоће при проналажењу компетентних ИТ стручњака, при чему послодавци из тог сектора често као недостатак постојећих образовних програма наводе да су, након школовања, студенти усмерени или на техничка или на бизнис знања, док су врло ретки они који имају оба, а који су индустрији и најпотребнији.
Зато су компаније које окупља Иницијатива „Дигитална Србија“ покренуле овај пројекат и одлучиле да подрже укључене факултете обезбеђујући потребну ИТ опрему и стипендирајући по пет најбољих студената на сваком програму, без обавезе праксе или запослења, истакао је Салом.
Електротехнички и Факултет организационих наука, као и Универзитет у Крагујевцу су у процесу акредитације својих Мастер 4.0 програма предвиђених да почну од октобра 2019. године, док је почетак преостала два програма планиран за други семестар, односно јануар 2020. године.
Према условима конкурса Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на коме су добили средства за реализацију програма, све укључене високошколске институције у обавези су да омогуће упис најмање две генерације студената.