Мали је, обраћајући се представицима синдиката, као и послодавцима, оценио да је округли сто најбољи начин да се подели мишљење и размене идеје, из чега могу да проистекну најбоља решења.
Он је рекао да се посебно слуша реч радника и синдиката, најавивши да ће повећање минималца бити више у складу са жељама синдиката и радника него послодаваца, а то значи да ће оно бити двоцифрено.
Министар је истакао да је неопходно да сви буду разумни у овом процесу и да раде заједно да би се створили услови за још већи напредак у многим пољима.
Доста се променило у последњих неколико година, не можемо да игноришемо статистику која о томе говори. Прошле године смо били први у свету по броју страних директних инвестиција, што се директно одразило на пад незапослености, која је сада најмања од када се мери од 2004. године – 10,3 одсто, оценио је министар.
Мали је навео да су сада сви макроекономски подаци добри и да нема лоших вести, те да можемо да и ове године говоримо о повећању плата, пензија и минималне цене рада.
Ствари се померају напред, али још много посла је пред нама. Значајно је што имамо суфицит у буџету 48,5 милијарди динара у првих седам месеци. Сада инвестирамо у инфраструктуру, отварамо Коридор 10, Коридор 11, а за неколико недеља креће градња и Моравског коридора, поручио је Мали.
Министар је указао на то да мора да се улаже и у образовање и здравство, да се стварају услови за конкурентнију привреду, како би се спречио одлазак људи у иностранство.
Ићи ћемо на даље растерећење привреде, морамо да им олакшамо пословање. Након што је незапосленост пала, и само тржиште ће се развијати и радити на конкурентности, закључио је министар.
У дебати о увећању минималне цене рада у организацији Самосталних синдиката Србије учествовали су и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, председник УГС Независност Зоран Стојиљковић, као и представник послодаваца Милош Ненезић.
Ђорђевић је рекао да би минимална цена рада требало да се повећа, али у реалним оквирима.
Он је истакао да су најважнији ресурс државе људи, а на њих директно утиче и минимална зарада.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да је за три године раст минималне зараде износио 26 одсто, односно девет одсто сваке године, што је по њему, веома задовољавајуће.
Међутим, Орбовић је додао да је висина минималца и даље релативно ниска, и подсетио на то да је сврха минималне зараде некада била да се исплаћује у предузећима која имају проблема у пословању, а да је данас прима 350.000 људи и има потпуно другачију улогу.
Став послодаваца је да се минимална цена рада повећа за пет до шест одсто и да су то реалне могућности привреде.
Представник послодаваца Милош Ненезић истакао је да је неопходно прихватати препоруке привреде које се тичу побољшања привредног амбијента и унапређења образовног система, како би се створили кадрови за будуће тржишне изазове.