Уговори су уручени представницима општина Пожаревац, Нова Варош, Сврљиг, Краљево, Крагујевац, Врање, Власотинце, Бачка Паланка, Куршумлија, Рашка, Блаце, Бечеј, а подржана су и четири удружења и то Жене на прекретници, Фонд Б 92, Удружење жена Колубарског округа и Зрењанински едукативни центар.
Лакићевић је прецизирао да је за 12 општина и градова опредељено шест милиона динара, а да су за четири организације одобрени пројекти у укупној вредности од 13 милиона динара.
Он је истакао да ће ова средства помоћи локалним самоуправама да унапреде родну равноправност, и додао да тога неће бити ако се не ради више у локалним заједницама.
На републичком нивоу стање је боље, умрежавамо се и доносимо законе и стратегије, али морамо ојачати активности на локалу, поручио је државни секретар и најавио да се неће стати на овоме, већ ће наредне године бити расписан нови конкурс.
Према његовим речима, одобрени пројекти допринеће да стотине жена унапреди знања и вештине и тако повећају конкурентност на тржишту.
Лакићевић је указао на то да се пројекти реализују у оквиру програма „Кључни кораци ка родној равноправности“, који заједнички спроводе Координационо тело и Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), уз финансијску подршку ЕУ.
Он је изразио захвалност представницима Делегације ЕУ у Србији и UN Women на томе што су препознале и подржале напоре усмерене у том правцу.
Настављамо да радимо заједно како би оснажили локалне механизме и пружили подршку женама, поручио је државни секретар.
Уручењу уговора присуствовале су и заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчић Штамцар и заменица регионалне директорке UN Wоmen за Европу и Централну Азију Блерта Цела.
Норчић Штамцар је рекла да ће изабрани пројекти допринети унапређењу економског положаја жена и јачању родне равноправности која је једна од основних европских вредности и императив за привредни раст и друштвену кохезију.
Она је нагласила да ЕУ остаје највећи донатор у Србији и наставиће да буде партнер у свим иницијативама за унапређење родне равноправности и побољшање економског положаја жена.
Цела је указала на то да су у Србији, али и другим земљама, жене недовољно присутне на тржишту рада и да је присутан родни јаз, упркос томе што оне подносе више терета и око обавеза у породици.
Она је оценила да је приметно да су Влада Србије и грађани снажно опредељени за то да се ситуација промени кроз остваривање циљева развоја и посвећеност Националној стратегији за родну равноправност и глобалним платформама.