Поповић Ивковић се, уочи 88. генералне скупштине Интерпола, састала са генералним секретаром за политичка питања Раулом Фернандезом и генералним директором за Европу Едуардом Ескобаром, којима је исказала захвалност на принципијелном ставу о непризнавању такозваног Косова.
Такође, она је пренела захвалност и на подршци коју је Чиле пружио Србији у УНЕСКО и на прошлогодишњој Генералној скупштини Интерпола.
Државна секретарка је оценила да се делегати Интерпола ове године стављају у незгодну позицију, јер се од њих очекује да поново одлучују о истом захтеву, за који су пре непуну годину дана већ донели одлуку да буде одбачен.
Она је подсетила на то да је разматрање овог захтева поново стављено на агенду и овогодишње генералне скупштине Интерпола, упркос противљењу Србије.
Резолуција СБ УН 1244, како је објаснила, јасно каже да је Косово и Метохија саставни део Србије, те је очито да Генерални секретаријат Интерпола не може доносити одлуке супротне међународном праву.
Поповић Ивковић је напоменула и да су делегати Интерпола усвојили Корелову резолуцију, која прецизира да чланице те организације могу бити само државе које су чланице или имају статус посматрача у УН, а такозвано Косово није ни једно, ни друго.
Према њеним речима, приштинске институције већ имају канал комуникације са Интерполом преко УНМИК-а и то од 2002. године.
Подаци да су преко УНМИК-а у прошлој години расписане 134 црвене Интерполове потернице и у овој години 83 јасно потврђују да постоји континуирана сарадња са Интерполом, те не постоји реалан основ за подношење захтева за чланство, указала је она.
Државна секретарка је подвукла да из свега наведеног произилази да Србија потпуно оправдано тражи подршку држава чланица ове међународне полицијске организације како би спречила политизацију самог Интерпола.