Триван је, отварајући панел o климатским променама, у оквиру другог дана Деветог београдског безбедносног форума, упозорио на то да се данас не може говорити о безбедности уколико не разматрамо најважнија питања заштите животне средине и последица климатских промена.
Према његовим речима, за Србију, као малу земљу, еколошка сигурност је од виталног значаја у погледу здравља становништва, очувања биолошке разноврсности, здравих извора хране и очувања водног ресурса.
Наша земља, иако својим активностима врло мало доприноси климатским променама, укључује се у глобалне акције за смањење ризика за животну средину услед емисије гасова са ефектом стаклене баште, рекао је Триван.
Министар је истакао да не постоји озбиљна земља у свету која своју безбедносну политику не базира на еколошкој безбедности.
Према његовим речима, Србија је свој став према овом питању уградила у Стратегију националне безбедности, чиме је постала једна од ретких напредних држава која је стратешки повезала заштиту националних вредности и интереса од безбедносних ризика и свих облика претњи које настају услед еколошких и климатских ризика.
Он је нагласио да Србија, на свом путу друштвено-економског и одрживог развоја, мора активно пратити и предузимати мере заштите против неповратних промена узрокованих климатским, геофизичким и технолошким утицајима.
Морају се, како је додао, имати у виду утицаји које климатске промене могу да имају на социо-економске и демографске аспекте, укључујући катастрофалне последице природних и еколошких катастрофа.
Триван је објаснио да је у националном приступу овом питању неопходна и климатска дипломатија, која „почиње од куће“, због чега се Министарство заштите животне средине озбиљно и активно бави климатском дипломатијом и промовише њен значај.
Препознајући важност климатских промена, Министарство је 2017. године формирало посебну групу за безбедност животне средине, након чега су предузети први кораци у томе да се ово питање решава систематски и континуирано, навео је Триван.
Министар је напоменуо да је Министарство успело да се у протекле две године докаже као релевантан и проактиван актер у регионалној и глобалној сарадњи у области животне средине, што је и довело до избора Србије као потпредседника наредне Скупштине УН за животну средину.
Нарочито је значајно да сви схватимо да данас више нема живота у свету без свести о томе да је еколошка безбедност заправо постала најважније питање безбедности свих нас, нагласио је Триван.
Он је најавио да је у обезбеђивању националне еколошке безбедности Србија одабрала свој пут, чији је значајан сегмент усвајање закона о климатским променама.
Министар је указао на значај новог закона о климатским променама, који ће донети обавезу ограничавања емисије гасова са ефектом стаклене баште свим ентитетима који постоје у Србији.
Према његовим речима, то ће бити само први корак јер следи и стратегија климатских промена, која ће донети читав низ мера и упутстава за све нас који живимо у Србији.
То је само почетак тог великог пута који морамо да пређемо, укључујући инвестирање у животну средину која је, како видимо свуда у свету, постала најважнији сектор, закључио је Триван.
Посебан догађај форума под називом „Климатска безбедност: Прилагодити, ублажити, променити“ окупио је представнике најрелевантнијих институција и академске јавности, а дискусију је модерирала стална представница Програма Уједињених нација за развој Франсин Пикап.
У дискусији су, поред министра Тривана, учествовали и професор Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић, директорка за управљање програмима и директорка Сектора за здравствена стања и заразне болести Регионалне канцеларије СЗО за Европу Недрет Емироглу и директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач.
У оквиру панела разматрани су могући одговори на питања у коликој мери климатске промене утичу на безбедност и какве кораке треба предузети да се зауставе и ублаже њихове последице, односно оствари еколошка безбедност као значајан фактор укупног мира, безбедности и стабилности у свету, наводи се у саопштењу Министарства заштите животне средине.