У саопштењу се наводи да радно време, које је иначе од 7.30 до 15.30 часова, може почети у интервалу од 7 часова до 8.30 часова, а завршити се од 15 до 16.30 часова, истеком осмочасовног дневног радног времена.
Ово питање је регулисано Решењем о утврђивању распореда радног времена запослених и осталих радно ангажованих у овом ресору, а које је усвојено на редовној седници Владе.
Стратегија подстицања рађања као један од својих циљева утврђује и промовисање, међу потенцијалним и актуелним родитељим,а постојећих законских решења која се тичу бољег усклађивања рада и родитељства.
Конвенција Међународне организације рада број 156 о једнаким могућностима и третману за раднике и раднице (радници са породичним обавезама), коју је Србија ратификовала, утврђује, између осталог, да су проблеми радника са породичним обавезама аспекти ширих питања која се односе на породицу и друштво, о којима треба водити рачуна у националним политикама.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је тим поводом да су запослени и њихова права у фокусу рада ресора којим руководи, као и да су и бројни светски примери добре праксе најпре примењени на запосленима у ресорном министарству.
Према његовим речима, ово министарство је пионир у бројним иновацијама када је у питању област рада и радних односа, па тако и у овом случају.
Желимо да наши запослени буду задовољни и да могу да ускладе све своје обавезе, јер само тако ће наставити да раде са еланом, што нам је веома важно, будући да се њихов посао односи индиректно на све грађане, поручио је министар.
Он је навео да су истраживања показала да су и водеће светске компаније, увођењем клизног радног времена, ефективно смањиле непродуктиван рад, повећале задовољство запослених, смањиле трошкове и потребу за прековременим сатима на радном месту.
Надамо се да су то само неки од ефеката које ћемо постићи овом одлуком, закључио је Ђорђевић.