Министарство је учинило насиље видљивим инсистирајући на поштовању процедура и пријављивању, а школе ревносније пријављују ситуације насиља, али и друге ризичне и небезбедне ситуације.
Изузетно нам је драго што синдикати показују интересовање и желе да дају свој допринос унапређивању заштите од насиља у образовном систему, истакао је Шарчевић.
Он je додао да је ресорно министарство отворено за сарадњу са представницима синдиката у циљу унапређивања мера за превентивно и интервентно реаговање на различите појаве насиља.
Заступајући интересе свих запослених, како је додао, синдикати су, заједно са Министарством, у обавези да раде на оснаживању професионалне улоге наставника и стручних сарадника.
Од велике је важности праћење ситуација и пружање подршке школама у примени процедура, а Министарство је још 2011. године увело СОС телефон за пријаву насиља у школама.
Овај број је намењен деци/ученицима, родитељима, запосленима у образовним установама, као и онима којима је потребна додатна помоћ у решавању проблема насиља и онима који се на различите начине баве питањем превенције насиља.
Анализирајући податке са терена, не може се говорити о порасту појаве насиља у школама, већ о његовој видљивости и препознавању, а добром организацијом образовно-васпитног рада могућа је превенција многобројних ситуација.
Директор школе је најодговорнија особа, која се стара о реализацији годишњег плана рада, чији је саставни део годишњи програм заштите од насиља.
Поред васпитних активности важан део превенције обухвата и обезбеђивање сигурног физичког окружења, као и добра организација и реализација плана дежурстава.
Како би се постигла пуна заштита од насиља неопходно је да сви поступају у складу са својим обавезама како колективно, али и индивидуално.
Вршњачко насиље је комплексан психолошки и друштвени феномен који се не може успешно и дугорочно решавати без интерсекторске сарадње и доследне примене прописа.
С тим у вези, неопходна је сарадња образовног система, система социјалне заштите, здравственог система, полиције и тужилаштва.
Наш задатак је да утичемо на родитеље да буду одговорни, као и да им пружимо подршку у примени адекватних васпитних стилова, али подршку породици морају да пруже и обезбеде и други системи, рекао је министар.
Према његовим речима, Законом о основама система образовања и васпитања прописана је одговорност родитеља за сарадњу са школом, али и казнене одредбе уколико та сарадња изостане.
Представници три репрезентативна синдиката подржали су иницијативу да се поштују закони, оснажи рад педагога и псхолога, тимова за заштиту, као и секретара школе, али и општинских савета родитеља и препознавање њихове улоге као кључне у превенцији насиља и креирању безбедне средине за учење и развој ученика, на чему Министарство континуирано ради.
Значајну подршку, али и контролу рада установа, обезбеђују просветни саветници и просветни инспектори. Од школске 2019/20. године ангажовано је 74 спољних сарадника за заштиту од насиља.
У оквиру Групе за образовање мањина, социјалну инклузију и заштиту од насиља и дискриминације врше се послови координације активности на заштити од насиља и рад СОС телефона.
Министар је оценио да је један од важних пројеката једносменска настава, уз напомену да у овом тренутку у 300 објеката у којима деца бораве до 17 часова постоји могућност различитих садржаја, као што је ђачка задруга, спорт и култура.
Уколико се деци понуди учешће у разноврсним квалитетним активностима, истовремено се каналише њихово понашање и превенира појава насилног и ризичног понашања, закључио је он.
Уместо сензационалистичког извештавања о појединачним ситуацијама у којима се често не води рачуна о заштити информација о малолетницима и приватности, медији могу бити значајан ресурс у спровођењу превентивних кампања, едукацији шире јавности и васпитног утицаја на младе квалитетном понудом образовних програма и емисија, наводи се у саопштењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја.