Министарство спољних послова Владе Републике Србије саопштило је да је Србија јуче, на 40. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, реизабрана у чланство Извршног савета те организације, у коме ће бити у наредне четири године.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министарство спољних послова Владе Републике Србије саопштило је да је Србија јуче, на 40. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, реизабрана у чланство Извршног савета те организације, у коме ће бити у наредне четири године.
У саопштењу се наводи да је Србија, као досадашњи члан Извршног савета, својим активним приступом и конструктивним деловањем пружила значајан допринос укупном раду Унеска.
Наша земља ће, залагањем за основне принципе и вредности ове организације и за стратешке и програмске приоритете, у блиској координацији са осталим државама чланицама, наставити да подржава што успешнију реализацију мандата Унеска у кључним областима образовања, културе, науке и комуникација и информација.
Србија има бројна добра и елементе који су регистровани у оквиру Унеска. На Листи светске баштине културног и природног наслеђа налазе се Стари Рас и Сопоћани (1979), манастир Студеница (1986), Гамзиград-Ромулијана (2007) и „Средњoвековни надгробни споменици стећци“, који су уписани заједно са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Хрватском 2016. године.
Средњовековни споменици на Косову и Метохији – Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке од 2006. године су на Унесковој Листи споменика у опасности.
На Листи нематеријалног наслеђа су „Слава“ (2014), „Коло“ (2017) и „Певање уз гусле“ (2018); док су у Регистар Памћење света (Memory of the World), посвећен заштити документарне баштине, уписани Архив Николе Тесле (2004), Мирослављево јеванђеље (2005) и Телеграм – ултиматум Аустроугарске Србији о објави Првог светског рата (2015).
Такође, на Листу резервата биосфере (MAB-Man and Biosphere) уписани су резерват биосфере „Голија-Студеница“ (2002) и „Бачко Подунавље“ (2017).
Поред тога, Србија је поднела номинацију геопарка Ђердап за упис у регистар Унескових глобалних геопаркова, док је Врање ове године изабрано на Унескову листу креативних градова у области музике, додаје се у саопштењу.