Кубуровић је на конференцији „Ниједна више“, која је у Скупштини града Београда одржана поводом Међународног дана борбе против насиља над женама и почетка светске кампање „16 дана активизма”, навела да је од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици разматрано више од 119.000 случајева насиља у породици.
Она је прецизирала да су од усвајања Закона 1. јуна 2017. године до краја октобра 2019. године јавни тужиоци у 41.914 случаја ставили предлог да се продуже хитне мере које је изрекла полиција.
Министарка је указала на то да је суд продужио 41.397 хитних мера, што значи да је систем реаговао превентивно и спречио да дође до насиља већег интензитета.
Према њеним речима, од почетка примене Закона групе за координацију израдиле су 34.347 индивидуалних планова заштите и подршке којима се предвиђају конкретне мере заштите и подршке жртви усклађене са њеним потребама.
Кубуровић је истакла да је таквим залагањем дошло до унапређења поступања свих надлежних, а да се то најбоље види поређењем резултата примене Закона од јуна до октобра 2017. и од јуна до октобра ове године, где се бележи пораст у свим категоријама, али далеко највећи у броју израђених индивидуалних планова заштите и подршке.
Тако је за пет месеци 2017. године израђено 3.779 планова, а у истом периоду 2019. године 8.342, дакле чак 121 одсто више планова, нагласила је министарка, подсетивши на то да су заједно са поменутим законом усвојене и измене Кривичног законика, којима су уведена нова кривична дела, попут прогањања и полног узнемиравања.
За ове две и по године имамо 140 лица која су осуђена за полно узнемиравање и прогањање, истакла је Кубуровић и додала да је жртвама додатна подршка обезбеђена и Законом о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 1. октобра ове године.
Председница Општине Савски венац и председница Савета за родну равноправност те општине Ирена Вујовић поручила је да данас постоји нулта толеранција за насиље над женама.
Према њеним речима, сада има много више друштвено одговорних компанија које запошљавају жене из Сигурних кућа, како би их економски оснажиле, јер се економски зависне жене тешко одлучују да пријаве насиље и напусте насилника.
Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић истакла је да је однос надлежних и друштва према жртвама далеко бољи него раније, као и да се то односи и на финансијску подршку, што даје наду женама у проблему да знају да су битне и да неко на њих мисли.
Конференцију је организовао Секретаријат за социјалну заштиту у сарадњи са Удружењем грађана „Амикус”, у циљу ширења свести јавности о насиљу над женама.