Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван поручио је данас да је ресорно министарство посвећено циљевима циркуларне, односно зелене економије, јер она обухвата и економију и одрживост развоја.
Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван поручио је данас да је ресорно министарство посвећено циљевима циркуларне, односно зелене економије, јер она обухвата и економију и одрживост развоја.
Триван је на конференцији „Националне перспективе циркуларне економије – искористимо могућности!“ одржане у оквиру пројекта „Управљање отпадом у контексту климатских промена“, истакао да се зелена економија односи пре свега на филозофију живљења, која мора пронаћи одговоре на процесе девастације који су на делу.
Да би планета опстала, потребно је дугорочније планирање и коначно испуњавање обећања, обећања која смо давали себи, својој деци, будућим генерацијама, истакао је он.
Министар је напоменуо да се националне развојне промене у области заштите животне средине темеље на принципима циркуларне економије, због чега је ресорно министарство формирало посебну групу која се бави зеленом економијом.
Предложеним изменама законских прописа предвиђена је већа надлежност и, самим тим, већа одговорност локалних самоуправа у решавању еколошких проблема, и конкретне акције на уређењу животне средине, као што је забрана пластичних кеса, рекао је Триван.
Он је објаснио да заштита животне средине мора да функционише пре свега на нивоу локалних заједница.
Према његовим речима, предложено повећање издвајања буџетских средстава за заштиту животне средине од 27 одсто, омогућило би већа издвајања и помоћ специјализованим организацијама за рециклажу отпада, како би успешно очистили Србију.
Србија је на почетку када је у питању примена концепта и остваривање циљева циркуларне економије, али се пред нашом земљом отварају шансе, јер применом нових технологија можемо убрзано прећи пут којим су пролазиле друге развијене земље, указао је министар.
Он је изразио пуну захвалност СР Немачкој као земљи која је један од најважнијих примера у свету како се држава односи према животној средини, и помоћи Немачке развојне сарадње и Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) у реализацији пројеката на заштити животне средине у Србији.
Амбасадор СР Немачке у Србији Томас Шиб рекао је да Немачка већ деценију ради на јачању циркуларне економије која има задатак да интегрише економију и одрживост развоја, као и да ће своја искуства пренети Србији у оквиру даље сарадње.
Вођа пројекта „Управљање отпадом у контексту климатских промена“ Марија Богдановић нагласила је да су европска искуства у примени концепта циркуларне економије добар основ за даље системско увођење концепта циркуларне економије и његове примене у развоју српске привреде.
Радмила Шеровић из Сектора за отпад Министарства заштите животне средине истакла је да су ове године усвојена три правилника важна за успостављање система управљања отпадом, која су усклађена са значајним европским директивама, чиме је извршена транспозиција правне тековине ЕУ по којој је отпад сировина за добијање другог производа.
Конференцију „Националне перспективе циркуларне економије – искористимо могућности!“ организовала је Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) уз подршку Немачке развојне сарадње, у оквиру пројекта „Управљање отпадом у контексту климатских промена“ који се реализује у сарадњи са Министарством заштите животне средине Владе Републике Србије.