Поповић, који је и председник Фондације Бесмртни пук Србија, поручио је да Србија и српски народ славе Дан победе као један од највећих празника у нашој националној историји.
Он је нагласио да је то празник слободе, мира и сећања на херојство наших предака, који су дали своје животе да би Европа и свет данас живели у слободи, уз подсећање на то да су у Другом светском рату највише страдали Руси, а одмах после њих, пропорционално броју становника, Срби.
Министар је истакао да су Срби и Руси изградили својим костима и крвљу темеље на којима почива савремена Европа, при чему је упозорио на то да многи данас покушавају да прекрајају историјске чињенице.
Желе да агресоре представе као жртве, а жртве као агресоре. Не смемо им то дозволити. Зато треба да славимо Дан победе док смо живи. И ми и наша деца, а после наше деце, наши унуци, поручио је Поповић.
Он је подсетио на то да је Црвена армија ослободила од нациста наш главни град Београд и донела слободу читавој земљи, нагласивши да смо поносни на нашу историју и везе са Русијом.
Према његовим речима, у Србији се сваке године успешно одржава манифестација Бесмртни пук, која је најмасовнија ван Руске Федерације.
Обнављамо споменике руским ослободиоцима, улице у нашем главном граду носе имена по херојима рата – маршалу Жукову, генералу Жданову, маршалу Бирјузову, маршалу Толбухину, а ове године, Београд ће добити и споменик Вечне ватре – симбол победе, слободе и заједништва српског и руског народа, рекао је Поповић.
Он је најавио да ће поводом великог јубилеја, 75 година од победе у Другом светском рату, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, бити штампане поштанске маркице са симболима Дана победе.
У име Владе Србије и српског народа, желим да се захвалим братској Русији на пријатељству и савезништву које траје вековима. Хвала председнику Руске Федерације Владимиру Путину на принципијелној подршци коју Русија пружа Србији по питању Косова и Метохије, рекао је Поповић.
На онлајн конференцији посвећеној великом јубилеју, учествовали су председница Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко, председник Одбора за спољну политику тог савета Константин Косачов, председници парламената Белорусије, Јерменије, Киргизије, Молдавије, Азербејџана, Узбекистана, чланови парламената Украјине, Казахстана, Таџикистана, посланици Европског парламента из Литваније, Словачке, Естоније, као и представници политичких партија из Бугарске, Литваније и Грузије.