Током конференције, саговорници из Београда, Приштине, Цириха и других делова Европе и света, констатовали су да здравствене кризе, као што је текућа пандемија, посебно тешко погађају најрањивије групе друштва, попут интерно расељених лица.
Козарев је истакао да је Србија на те изазове реаговала системски благовремено и адекватно, када су у питању здравствена заштита и основне животне потребе свих грађана Космета, без обзира на веру и нацију.
Он је, међутим, нагласио да је веома узнемирујуће то што су се у току борбе за спасавање људских живота од нове, непознате болести, на удару албанских екстремиста нашле, у првом реду, повратничке заједнице, које су биле изложене физичким нападима, паљењем имовине, цртањем претећих графита на школама и скрнављењем верских објеката.
Међутим, Београд, без обзира на наведене проблеме, остаје оптимистичан по питању повратка, поготово када је у питању пројекат „Сунчана долина“, чије усељавање би требало да почне ових дана, рекао је заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију.
Козарев је указао на то да значајан подстрек одрживом повратку пружа и ефикасан рад социјално-економског система Србије на терену и воља за наставком дијалога, када се за то створе услови и када нова влада Привремених институција у Приштини дефинитивно укине таксе.
Састанак је одржан у контексту „Скопске иницијативе“, која представља регионални оквир за проналажење трајног решења за интерно расељена лица са Косова и Метохије.