Министарство правде Владе Републике Србије саопштило је данас да не постоји 17 препорука ГРЕКО-а (Радно тело Савета Европе за борбу против корупције) упућених нашој земљи, већ укупно 13 и да се тај број није променио.
Министарство правде Владе Републике Србије саопштило је данас да не постоји 17 препорука ГРЕКО-а (Радно тело Савета Европе за борбу против корупције) упућених нашој земљи, већ укупно 13 и да се тај број није променио.
У саопштењу се, поводом одређених, нетачних информација које су се појавиле у медијима, подсећа на то да је Србија у оквиру четвртог круга евалуације 2015. године добила укупно 13 препорука, и тај број, нити саме препоруке, нису промењене од тада.
Глобални извештај тог тела који се односи на све чланице Савета Европе, а који је данас представљен, поново је потврдио чињеницу која је истакнута у посебном извештају о напретку Србије (објављеном у априлу 2019. године) да се Србија више не налази на листи глобално незадовољавајућих земаља када је у питању борба против корупције.
То потврђује да је Србија остварила видљив напредак, док се, за разлику од ње, државе попут Луксембурга, Турске, Данске и Чешке, и даље налазе на тој листи.
Извештај о напретку Србије из априла 2019. године наводи да је Србија делимично испунила 10 препорука, док три није испунила.
Узимајући у обзир чињеницу да је Србија последњи извештај о напретку у борби против корупције упутила ГРЕКО-у у децембру 2019. године, а који Глобални извештај није узео у обзир, ресорно министарство очекује да ће наредни извештај о напретку Србије препознати учињене помаке у испуњавању препорука тог тела.
Министарство подсећа на то да је 1. марта 2018. године почела примена Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, на основу кога су успостављена четири регионална антикоруптивна центра при вишим судовима и јавним тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву.
За две године примене овог закона донето је више стотина правноснажних судских одлука за коруптивна кривична дела, а међу процесуираним лицима налазе се и високи функционери (председници општина, судије и други).
Србија је јасну опредељеност да се ухвати у коштац за корупцијом показала и доношењем Закона о пореклу имовине крајем 2019. године, чију основу чини метод унакрсне провере имовине кроз посебан порески поступак, који води Пореска управа.
У септембру 2020. године почиње примена новог закона о спречавању корупције, који је усвојен прошле године и који треба да замени постојећи Закон о Агенцији за борбу против корупције. Закон је усаглашен са ГРЕКО препорукама и представља кровни превентивни анти-корупцијски пропис.
Прошле године је почела примена Закона о лобирању, чије је усвајање и примена такође била једна од препорука ГРЕКО-а.
Овим законом се први пут уређује област лобирања у Србији и представља један од механизама у борби против корупције који треба да смањи сиву зону незаконитих утицаја.
Такође, наша земља се од прошле године више не налази на ФАТФ листи држава са стратешким недостацима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма (такозваној „сивој листи“).
Многе препоруке ГРЕКО-а везане су за промену Устава Србије, па самим тим Савет Европе није у могућности да третира одређене препоруке испуњеним док се тај процес не заврши.