На седници је разматран редовни шестомесечни Извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале у Хагу, а Бацковић је том приликом указао на то да се од породице Ратка Младића крију службени извештаји о његовом здравственом стању.
Бацковић је подсетио на то да је Младић био подвргнут операцији у условима пандемије коронавируса и поред препоруке холандских власти да се не изводе медицински захвати који нису хитни.
Он је додао да се не поштује одлука Жалбеног већа да се информације о здравственом стању Ратка Младића достављају његовом медицинском тиму једном недељно и да за такво понашање нема никаквих санкција.
Питање је како решити проблеме ове врсте, када одлуке суда Секретаријат тог суда игнорише, а председник суда их препушта својој администрацији, без икакве реакције, па чак ни позива да поштују одлуке свог суда, указао је помоћник министра.
Он је, наводећи да је чињеница да су казне доживотног затвора за пет држављана Србије изречене мимо оснивачког акта Трибунала, рекао да су оне резултирале далекосежним последицама, да је било оних који су у току издржавања казне преминули и да је тиме потреба да се та правнa бесмислица разреши још израженија.
Бацковић је подсетио и на иницијативу Србије да њени држављани казне изречене пред Трибуналом издржавају у својој земљи, наводећи да одговора СБ УН још нема и да се не сме дозволити да ово питање остане нерешено пре завршетка мандата Механизма за међународне кривичне трибунале.
Помоћник министра је поновио да је Србија спремна да преузме обавезу и одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Србије и прихвати међународни надзор у вези са тим.
Према његовим речима, надлежне институције су спремне да пруже јасне гаранције да се осуђена лица неће наћи на превременој слободи без одговарајућих одлука Механизма.
Он је нагласио и да Србија посебно инсистира на томе да за њене држављане који су осуђени пред Трибуналом важе исти услови за превремено пуштање на слободу након издржане две трећине казне затвора.
Бацковић је додао да већина молби које су држављани Србије поднели председнику Механизма за међународне кривичне трибунале за превремено пуштање на слободу након издржане две трећине казне по први пут прошле године није решена.
Помоћник министра је, подсећајући на то да је Србија Тужилаштву МКТЈ, одбранама окривљених и судским већима доставила огроман број докумената и да је став Србије да документација која није изведена као доказни материјал треба да буде враћена органима који су је доставили, рекао да ни на то питање до сада није било одговора.
Он је указао на то да Механизам, који треба да оконча преостале поступке, реши сва спорна питања у вези са издржавањем казни, евентуалних ревизија поступака, питања архива, још није остварио ниједан од својих циљева до краја и да се нада, будући да се његов мандат наставља до 2021. године, да ће до тада бити решена сва преостала питања, наводи се у саопштењу Министарства правде.