Матић је навела да је предвиђено да током наредне недеље буде расписан први јавни позив за избор оператора за заједничку изградњу широкопојасне инфраструктуре, на основу анализе стања, као и студија и мапа доступности, које је Министарство израдило током претходне две године.
Према њеним речима, установљено је и да за нешто више од пола милиона домаћинстава у руралним пределима не постоји економски интерес оператора за развој мрежа нове генерације, односно приступ интернету великих брзина, како је и наведено у Решењу Комисије за контролу државне помоћи.
Државна секретарка је указала на то да су медији погрешно протумачили овај податак, наводећи да тај број домаћинстава у Србији нема интернет.
Она је прецизирала да је анализом утврђено да пет одсто домаћинстава, односно приближно 125.000 домаћинстава, нема фиксни приступ интернету.
Матић је оценила да је сузбијање дигиталног јаза између урбаних и руралних подручја, с обзиром на то да висока пенетрација широкопојасног интернета значајно утиче на пораст БДП-а и запошљавање, од кључног значаја за равномеран регионални развој.
Према њеним речима, у првој фази пројекта, на пролеће 2021. године, почеће изградња инфраструктуре која ће омогућити приступ брзом интернету (100 Мбпс) за 90.000 домаћинстава у руралним насељима.
За пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима предвиђена су средства пројектног зајма од Европске банке за обнову и развој у износу од 2.129.400.000 динара, наводи се у саопштењу Министарства трговине, туризма и телекомуникација.