Дулић-Марковић је на конференцији за новинаре истакла да је пољопривредни буџет повећан три пута и додала да је, у функцији спровођења стратешких циљева, донето и примењено 17 нових мера које имају више од 5.000 корисника.
Мерама кредитне подршке започета је изградња система тржишних руралних кредита и омогућено значајно повећање инвестирања у пољопривреду, рекла је она и прецизирала да тренутно има више од 50.000 корисника краткорочних кредита и више од 2.500 корисника дугорочних кредита.
Према њеним речима, успостављен је и регистар пољопривредних газдинстава и регистар животиња, што је омогућило директна плаћања субвенција на рачун пољопривредника и могућност контроле "од њиве до трпезе".
Она је навела да у регистру пољопривредних газдинстава тренутно има 190.000 произвођача и да је он повезан са банкама које ова газдинства помажу краткорочним и дугорочним кредитима.
Дулић-Марковић је најавила да ће 15. марта на рачуне 16.500 регистрованих газдинстава бити уплаћено укупно две милијарде динара одобрених кредита.
Она је подсетила и на то да је успостављен Систем тржишних информација у пољопривреди (СТИПС), као и да је унапређен рад инспекцијске службе, при чему је три пута повећан број инспекцијских контрола и прекршајних пријава.
Према њеним речима, Министарство је у протекле две године реконструисано, направљене су независне институције за ветеринарску и фитосанитарну контролу, конституисани су сектори за аналитику, статистику и аграрну политику, аграрну оперативу, инспекцијски надзор и рурални развој.
Дулић-Марковић је нагласила да је у протеклом периоду интензивирана међународна сарадња на пољу пољопривреде и навела податак да Министарство тренутно ради на шест твининг пројеката са Европском унијом и Европском комисијом, као и на три пројекта са Светском банком и Међународном организацијом за пољопривреду и храну (ФАО).
Она је оценила да се у позитивне резултате може убројати и то што је решен проблем са шећером који је поново постао један од најважнијих извозних производа Србије, као и постављање главних темеља за промену система новчаних подстицаја.
Један од великих успеха јесте директна комуникација са пољопривредницима која се остварује посетама представника Министарства селима, као и преко Инфо-центра, сајта Министарства, гласника и информатора.
Дулић-Марковић је најавила да Министарство ове године планира да донесе и започне спровођење закона о пољопривредном земљишту, као и да усвоји национални програм за пољоприведу и закон о пољопривреди и реформише саветодавне службе.
Према њеним речима, једна од активности биће и рад на стварању основе за плаћање и реформу субвенција у сточарству, као организација центра за подршку задругарству.
Директор Управе за шуме Александар Васиљевић подсетио је на то да су у претходне две године донете стратегија и политика шумарства и ловства Србије, које су урађене у сарадњи са ФАО.
Он је навео да је у току израда закона о шумама и о ловству, као и да је током ове године планирано да се обави сертификација шума по међународним стандардима и да се у сарадњи са Аустријском агенцијом за развој спроведе пројекат за реструктурирање ЈП "Србијашуме".
Директор Управе за заштиту биља Мирослав Вујовић рекао је да је у последње две године ова служба радила на усклађивању наше законске регулативе везане за заштиту биља са регулативом земаља у окружењу, уз подсећање на то да су донети Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља и Закон о семену.
Директор Управе за ветерину Дејан Крњајић саопштио је да у Србији нема нових случајева птичјег грипа и да је ситуација стабилна и под контролом.
Према његовим речима, у последња три дана није пронађен ниједан птичји леш нити оболела птица у Бачком Моноштору, који је, за сада, једино активно жариште у Србији. Он је додао да у нашој земљи и даље постоје два локалитета - жаришта, на којима је утврђено присуство вируса птичјег грипа.