Министарство је, поводом тенденциозних и паушалних навода појединих чланова Савета за борбу против корупције, подсетило на то да су од 1. марта 2018. године формирана четири регионална антикоруптивна центра – у Београду, Нишу, Краљеву и Новом Саду.
У оквиру њих, успостављена су посебна одељења за сузбијање корупције при вишим судовима и вишим јавним тужилаштвима, која искључиво поступају у предметима са коруптивним елементом.
За две године рада ових посебних одељења оптужено је 1.528 особа, а осуђено је 1.162 лица, што је резултат новог закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању корупције, терорима и криминала, чија примена траје више од две године.
Према укупно 260 лица је изречена казна затвора, а против 168 лица од укупног броја осуђених изречена је казна затвора у трајању од 147 година.
Србија се од прошле године више не налази на листи глобално незадовољавајућих земаља када је реч о борби против корупције, чиме су потврђени напори Србије у тој области, за разлику од Аустрије, Чешке, Турске које се још увек налазе на тој листи.
Поред наведеног, Србија је јасну опредељеност да се ухвати у коштац за корупцијом показала и усвајањем Закона о пореклу имовине крајем 2019. године, чију основу чини метод унакрсне провере имовине кроз посебан порески поступак који води Пореска управа.
Ове године у септрембру треба да почне примена новог закона о спречавању корупције, који је усвојен прошле године и који треба да замени Закон о Агенцији за борбу против корупције.
Закон је усаглашен са ГРЕКО препорукама и представља кровни превентивни анти-корупцијски пропис, који јача улогу и капацитете Агенције.
Прошле године је на снагу ступио и Закон о лобирању, којим се први пут уређује област лобирања у Србији, а који представља један од механизама у борби против корупције који треба да смањи сиву зону незаконитих утицаја.