Учешће у дискусији узели су и директор УНФПА за Србију Џон Кенеди Мосоти, стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап, програмска менаџерка у НВО Атина Јелена Хрњак и доцент на Филозофском факултету др Драган Станојевић.
Пандемија COVID-19 утицала је на људе, заједнице и економије свуда у свету. Ипак, нису сви погођени једнако, а као што то често видимо, жене и девојчице су у посебним ризицима.
Утицај ове болести може бити посебно велики у земљама као што је Србија због значајног удела старијих људи у популацији. Процењује се да је у Србији свака пета особа старија од 65 година.
Глобално, али и у нашој земљи, жене чине највећи део здравствених радника (више од 70 одсто), због чега су оне несразмерно више изложене коронавирусу.
За многе жене изолација подразумева веће оптерећење код куће, што равномерну поделу кућних обавеза чини још тежом. Услуге сексуалног и репродуктивног здравља могу бити ослабљене током пандемија.
Поред тога, жене и девојке могу бити изложене већем ризику од партнерског насиља због повећаних тензија у домаћинству. До краја априла, у Србији је пријављено три до пет пута више позива СОС линијама и специјализованим организацијама цивилног друштва.
Мосоти је подсетио на то да је прошлог новембра делегација Србије била једна од 170 делегација у Најробију које су се обавезале на то да ће побољшати животе жена и девојака.
Самит у Најробију поставио је врло амбициозне циљеве за све нас, а пандемија COVID-19 указала нам је на нове, до сад невиђене изазове, рекао је он и нагласио да они ипак нису непремостиви.
Дужи боравак у изолацији код старијих особа може оставити последице на њихово физичко и ментално здравље.
Истраживања психолошких ефеката изолације и карантина указала су на вишеструке негативне ефекте, као што су страх, нервоза, туга и кривица, што у периоду после изолације може резултирати љутњом, конфузијом и анксиозношћу.
Мање видљиви, али веома важни су и шири ефекти, као што су здравствена заштита ускраћена за услове који нису повезани са COVID-19, занемаривање или злоупотреба, пораст сиромаштва и незапослености, драматични утицај на добробит и ментално здравље, траума, стигма и дискриминација.
Ђукић Дејановић је нагласила да се Србија суочила са сличним изазовима као и друге европске земље, имајући у виду значајан удео старијих особа у општој популацији.
Према њеним речима, поред старијих људи, пандемија је показала да интервенције намењене маргинализованим групама, као што су људи и породице које живе у сиромаштву, или особе са инвалидитетом, морају бити ојачане.
Морамо наставити да радимо на испуњењу наших обавеза из Најробија и сада када је реч о спровођењу Националног програма за очување и унапређење сексуалног и репродуктивног здравља, Стратегије подстицања рађања и Националне стратегије за младе, али и да појачамо надзор када је у питању породично и родно засновано насиље, поручила је она.
Учесници су говорили и о ефектима пандемије на веће укључивање мушкараца и реорганизацију породичног живота у Србији, међународним миграцијама, депопулацији и могућностима коришћења иновативних дигиталних решења у оваквим ситуацијама.
У складу са тим, Мосоти је додао да је важно створити платформе и могућности где старији људи могу да кажу шта их највише мучи и да се њихов глас чује у одговору на кризу у којој су највише погођени.
Снимак панел-дискусије доступан је овде, наводи се у саопштењу Кабинета министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику.